„Problem u Sahelu ne možemo rešiti cvećemˮ kaže Maki Sal. Senegalski predsednik želi jačanje Multidimenzionalne integrisane misije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju Malija (Minusma), „jedne od najsmrtonosnijih u istoriji plavih kacigaˮ sa sto dva mrtva u njenim redovima. On se posebno plaši susreta sa „duhovimaˮ, onim džihadistima koji su izbačeni iz Iraka ili Sirije.
U odseku za mirovne operacije Ujedinjenih nacija, priznaju da, što se njih tiče, oni nisu u stanju da „nametnuˮ mir zato što imaju mandat koji im dozvoljava samo zaštitu ljudi..,Ovaj operativni problemˮ mogao bi da se podigne na viši nivo mnogo ofanzivnijim afričkim nastupom. G5 Sahel direktno uključuje države koje su najugroženije od džihadista u regionu: Mauritaniju, Mali, Burkinu Faso, Niger i Čad. Razlozi formiranja udruženih snaga su jasni: definisan cilj (u prvo vreme ograničen na „tri graniceˮ, na konflikte u Nigeru, Maliju i Čadu); precizno postavljen ratni cilj (kontrola oblasti); određen konačni ishod (stabilizacija); razuman broj ljudi (pet hiljada ljudi, što bi iznosilo dva bataljona po zemlji); usaglašena pravila angažovanja.... sve to simbolički objedinjeno pod autoritetom Saveta za mir i bezbednost Afričke unije uz podršku Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih nacija (UN).
Niger i Mali su 2013. ušli u partnerstvo kako bi osigurali zajedničku granicu, nakon čega su usledile i zajedničke vojne operacije. Iste godine su šefovi snaga pet država Sahela razvili svoju prekograničnu saradnju. Mešovite snage Čada i Sudana, oformljene 2010. kako bi obezbedile njihovu granicu, takođe su inspirisale ovu saradnju. U bliskoj budućnosti, zajedničke snage G5 Sahela i dalje zavise od Francuske zbog nedostatka standardizacije materijala pet armija i zbog slabosti sredstava transporta, snabdevanja i obaveštajne službe. Ali G5 je „plod isključivo afričkih naporaˮ, podvlači istoričar za vojna pitanja Loren Tuhard : Francuska nije bila arhitekta ove tvorevine, mada je samu inicijativu (…)
