Pala je noć u Koni, blizu Moptija, u centralnom delu Malija, desetine ljudi obučene u žute prsluke i vojničke pantalone sastaju se pred Kućom za mlade. Dele se u grupe od po osam ili devet, naoružavaju se, neko motkom, neko mačetom, dele toki-vokije, zatim se razdvajaju da bi na motorima zajedno, sve do zore, patrolirali gradskim ulicama. Skoro pet stotina dobrovoljaca, uglavnom mladih formira „brigadu“. Ta grupa je stala na čelo odbrane grada, kojeg su žandarmi napustili pre devet meseci, i kojeg vojska, smeštena na pedesetak kilometara udaljenosti, posećuje samo u retkim prilikama. Pretnja su im: napadi naoružanih bandita koji gamižu duž cele te oblasti.
Brigada je nastala zbog frustracije stanovnika, nemoćnih pred povećanim brojem pljački i ubistava i iritiranim neaktivnošću snaga reda, mnogo pre nego što ih je žandarmerija napustila. „23 marta 2016, jedan marabu (duhovni vođa, prim.prev.) ubijen je u samom centru grada. Sutradan je ubujen jedan trgovac u svojoj radnji, objašnjava g. Jaja Traore, jedan od vođa brigade, ujedno prvi zamenik predsednika opštine. Žandarmi nisu ništa uradili. To je bio trenutak u kojem smo odlučili da stvar uzmemo u svoje ruke.“
Traore uverava da ova inicijativa donosi plodove:„Kada uhvate lopova, naši ljudi ga odvode u naš deo grada, uglavnom u Kuću za mlade i sutradan ga izvodimo pred sud gde mu kažemo da se više ne vraća.“„Lopovi su shvatili poruku, smatra on. Mnogo ređe se pojavljuju.“ Borci islamisti takođe. „Oni nas se plaše, tako da ne dolaze“, uverava on. Po njegovom mišljenju, upravo zahvaljujući brigadi, tri škole u Koni uvek primaju decu. To se ne može reći za susedna sela, gde su pod pritiskom džihadista ustanove zatvarane jedna za drugom.
Od bitke kod Kone (od 10. do 17. januara 2013), koja označava početak francuske intervencije u Maliju (operacija „Serval“), ovaj grad od petnaest hiljada stanovnika, smešten na potezu koji povezuje Bamako i Gao, trebalo je da bude simbol obnove malijske države. On je samo slika njenog neuspeha. Ulice grada su i dalje zakrčene spaljenim automobilima. Zgrade uništene francuskim bombama ostale su u istom stanju.
Pošto su oružane snage Malija i koalicije afričkih oružanih snaga, predvođene Francuzima, ponovo zauzele Sever, stanovnici su mislili da je sa džihadističkim grupama završeno. Činilo se da je avet raspada zemlje nestala. Dobivši široku podršku na izborima za predsednika države u avgustu 2013, g. Ibrahim Bubakar Keita (nazvan „IBK“) obećao im je povratak snažne države. Pet godina kasnije, dok se kandiduje za drugi mandat na predsedničkim izborima 29. jula, ništa ne ukazuje na to da će glasanje moći da se održi na celoj teritoriji: on vodi jednu potpuno rasparčanu zemlju.
Naravno, glavni gradovi na Severu (Gao, Tombuktu, Kidal, Tesalit) preuzeti su od naoružanuh grupa Tuarega i grupa džihadista koji su ih kontrolisali od 2012; Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju (Minusma) krstari terenom; u Bamaku je u junu 2015. potpisan mirovni sporazum između Malija i Koordinacije pokreta Azavad, koji okuplja pobunjene Tuarege i Arape sa severa zemlje ; naimenovani su guverneri oblasti; vojska Malija se malo po malo podiže. Ali pokazalo se da je ovaj napredak bio samo teorijski, kao i mirovni sporazum koji se još uvek ne primenjuje. Naoružane islamističke grupe, jedno vreme u pometnji, uspele su da se reorganizuju. U martu 2017, Al-Kaida islamskog Magreba (AQIM), Ansar Dine, katiba Macina i katiba Al-Murabitun su objavile svoje ujedinjenje u Jamaat Nosrat Al-Islam Val-Musliman (Grupa podrške Islamu i muslimanima, GSIM). Ovaj naoružani pokret predvođen malijskim Tuaregom, Ijadom Ag Galijem, svakodnevno uznemirava civile i vojnike.
Ogromna teritorija prepuštena samoj sebi
Ako malijska vojska i raspolaže bazama u Timbuktu i Gaou, ona se još uvek nije vratila u Kidal, a brojna područja na severu ostaju van njenog dometa. Država je još uvek čudo za mnoge Malijce. Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija (UN), u decembru 2017. ni svaki treći funkcioner raspoređen u severni deo nije zauzeo svoje mesto. Broj raspoređenih službenika se čak smanjio prošle godine – što zabrinjava g. Antonija Gutereša, generalnog sekretara UN-a: „Potrebno je, po svaku cenu, izbeći kolaps u centralnom Maliju, po svaku cenu tu treba uspostaviti sigurnost i normalno stanje“, insistirao je on tokom posete na licu mesta 30. maja 2018.
Nesigurnost osvaja teren. Epicentar nasilja nije više u Kidalu ili u Kimbuktu, već u najizolovanijim enklavama oblasti Mopti i Segu, koje se nalaze južnije. 2017. UN je utvrdio da je bilo 63 napada grupa koje su kvalifikovane kao „terorističke“ protiv malijskih, francuskih i UN-ovih oružanih snaga, od kojih je većina bila u oblasti Mopti. Tokom prvog kvartala 2018, Minusma je zabeležila 85 događaja „većeg nasilja“ koji su izazvali smrt najmanje 180 civila u centralnom delu zemlje.
Centar Malija je ogromna teritorija koja je prepuštena samoj sebi. „Mopti-Sevare, to je u redu, ali čim izađemo odatle, mi smo u opasnosti“ kaže sa gorčinom g. Omar Batili, bivši gradonačelnik Moptija. Jedan nasip, koji ide preko poplavljenih močvara tokom sezone kiša, povezuje ta dva grada udaljena desetak kilometara, i predstavlja jedino ostrvo stabilnosti u toj oblasti. Mopti, čarobni grad, smešten na ušću reke Bani u Niger, izgubio je svoj nekadašnji sjaj. „Venecija Malija“ je primala hiljade turista svake godine; više ih ne možemo videti. Pod vrelim martovskim suncem, luka iz koje se polazilo na krstarenja u pravcu Tombuktua, na sever, sada je prazna. Nekoliko žena pere veš pod apatičnim pogledom vozača piroga, osuđenog da bude besposlen. Nedaleko odatle, u hotelu Kanaga, koji gleda na reku, zaposleni čekaju. „Osamdeset soba, sedam apartmana, nula klijenata. Situacija je katastrofalna, žali se direktor, Amasome Dolo. Drugi hoteli su se zatvorili. Mi, mi se držimo jer imamo grupu koja stoji iza nas.“ Posle ponovnog zauzimanja severa, Dolo se nadao da će se aktivnost obnoviti. Ali stvari su se samo pogoršale. „Više niko ne ide u Timbuktu, u zemlju Dogona ili u Đene. Suviše je opasno. Ali ljudi mogu da dođu bar ovde. Mopti verovatno neće biti napadnut.“ Ono što još ostaje da se dokaže je: da su džihadisti sasvim blizu, kaže on, na drugoj strani reke koja je presušila, i koja se može pregaziti.
Sevare, u kojem se nalazi strateški važan aerodrom, čini se sigurnijim. Ovo selo je postalo jedno do najbolje zaštićenih mesta u Maliju, sa pojačanim prisustvom malijske vojske ono je, mesto komande i snaga za brze intervencije od četiri stotine (…)
