Francuske krave konačno mogu da umru srećne: zahvaljujući zakonu koji je Narodna skupština izglasala prošlog maja, svaka klanica će imati službenika za blagostanje životinja koji će se starati da one budu adekvatno „ošamućene“ – što će reći udarene elektrošokom ili opijene gasom – pre klanja. Nije sigurno, doduše, hoće li to pomoći Francuskoj da dobije višu ocenu zaštite životinja koju, u skladu sa zakonom, dodeljuju nevladine organizacije (NVO). Osrednja trojka smešta Francusku u srednji ešalon nekih pedesetak ispitanih država – daleko ispred Belorusije, Azerbejdžana i Irana koje ova tema ni najmanje ne interesuje, ali i dobrano iza Austrije koja je zabranila neodgovorni uzgoj pilića u baterijama (metoda industrijskog uzgoja pilića u zatvorenim kavezima iz kojih nikad ne izlaze, prim. prev.), trgovinu krznom, medicinska istraživanja na majmunima, štrojenje prasića na živo, kljukanje gusaka...
Pitanje životinske patnje ne poteže se isključivo u parmalentima. Ono zauzima sve veće mesto u javnom govoru i aktivističkim krugovima, naročito onima koji se bave ekologijom. Na internetu, viralni video-snimci otkrivaju užase klanica i industrijskog uzgoja. Pod pritiskom raznih udruženja, više velikih cirkuskih kompanija (Žozef Buglion u Francuskoj, Barnum u SAD...) su u poslednje vreme prestale da koriste životinje u svojim spektaklima, a lanci supermarketa su sa svojih rafova povukli jaja pilića uzgojenih u kavezima. Biblioteke, pak, popunjavaju svoje police knjigama koje ističu prednosti ishrane bez mesa.
U Francuskoj, a još više u Nemačkoj, skandinavskim zemljama, u Kanadi i Izraelu (Tel Aviv nosi titulu najveganskijeg grada na svetu), broj vegetarijanaca neprestano raste. Prema različitim istraživanjima, njihov broj u Francuskoj varira između 3 i 6% populacije (spram 8 do 10% u Nemačkoj), uključujući 1% vegana koji su izbacili svaki oblik eksploatacije životinja iz svog svakodnevnog života – isključujući med iz ishrane, i odbacujući odeću od vune. Tome treba dodati i čevtrinu populacije koju čine tzv. fleksitarijanci, širok pojam koji obuhvata sve one koji žele da smanje udeo mesa u svojoj ishrani, a da ga ne izbace u potpunosti. Iako obzir prema patnji životinja nije jedini motiv za promenu ishrane – tome mogu da doprinesu i dijetetski ili ekološki razlozi – ideja da možemo da preživimo bez mesa je sve rasprostranjenija.
Skorašnje pobede u borbi za prava životinja su svakako zasluga aktivista i aktivistkinja koji su je vodili. Udruženja sa kratkoročnim ciljevima (zatvaranje određene klanice ili zabavnog parka sa delfinima) ili opštijim planom delovanja (oslobođenje životinja) dala su se u manično lobiranje kod političkih predstavnika. „Svi mi [poslanici La République en marche – Republika u pokretu, politička partija trenutnog predsednika Francuske, Emanuela Makrona, prim. prev.] dobijamo pedesetak mailova dnevno, bez prestanka, na temu nasilja nad životinjama“, izjavio je skoro poslanik Žil le Žondr. Članovi ovih organizacija se u tajnosti uvlače u postrojenja prehrambene industrije kako bi snimali njene tajne i uticali na javno mnjenje putem šokantnih slika koje objavljuju. Brojni ljudi koji su prešli na njihovu stranu objašnjavaju da su se na taj korak odlučili nakon što su videli neke od snimaka – krave iz kojih se krv cedi dok su žive, jer tako brže teče; hiljade samlevenih muških pilića...
Brojne nacionalne i međunarodne zvezde (u Francuskoj novinari Frans-Olivije Žiesber i Ajmerik Karon, pevačica Milen Farmer, budistički monah Matju Rikar...) postarale su se da borba za prava životinja snažno odjekne u medijima. Dok Leonardo Dikaprio donira sredstva za zaštitu slonova, Anđelina Žoli i Bred Pit posvetili su se divljim životinjama Namibije. Zajedno sa glumicama Penelopom Kruz, Pamelom Anderson, Natali Portman i pevačima Džastinom Biberom, Polom Makartnijem, Brajanom Adamsom, (…)
