Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SNAŽNA ALI FRAGMENTISANA BOLIVIJSKA LEVICA

Evo Morales u sukobu sa... svojim pristalicama

Dok su konzervativne snage u Južnoj Americi u ofanzivi, Bolivija ostaje usidrena u levici: u državi Eva Moralesa se sukob odvija unutar političkog tabora šefa države, posebno u taboru rudara. Jedinstvena istorija partije Pokret za socijalizam (Movimiento al Socialismo, MAS) osvetljava ovu zapanjujuću situaciju

„Voditi pokoravajući se“: maksima preuzeta od subkomandanta Markosa. koju je Evo Morales izgovorio 21. januara 2006. godine uoči prve predsedničke inauguracije, simbolizuje posvećenost lidera koji potiče od autohtonog indijanskog naroda i bolivijskog sindikalistu u upravljanju društvenim pokretima koji su ga doveli na vlast. Njegova pobeda od 18. decembra 2005, sa 53,7% glasova, izborni je izraz višegodišnjih intenzivnih antiliberalnih mobilizacija. Zamišljena kao instrument u službi narodnih organizacija, njegova partija Pokret za socijalizam je otelovljenje volje za drugačijom politikom.

Međutim, ovaj demokratski alat se nakon više od jedne decenije izgleda pretvorio u vojnu mašinu koja je principijelno posvećena održanju Moralesa na čelu države, što dokazuje mobilizacija partije radi omogućavanja novog Moralesovog kandidovanja za predsednika 2019. Razvoj događaja se ipak ne može pripisati samo ambicijama lidera partije, jer bi se time izbegao dublji problem: strukturalna teškoća Pokreta za socijalizam da bude veza između vlade koja se hvata u koštac sa nestalnostima vlasti i društvenih organizacija koje su uvek sklone tome da (uprkos njihovoj rastućoj institucionalizaciji) protestvuju na ulici ne bi li branile interese svoje baze.

Savez organizacija

Stvoren 1998. Godine na inicijativu sindikata uzgajivača koke (kokalerosa) iz departmana Kočabamba, odakle dolazi Morales, Pokret za socijalizam je slao sindikalne i starosedelačke vođe u kongresne klupe, omogućujući lokalnim organizacijama da sâme izaberu svoje kandidate. Više od partije u klasičnom smislu reči, MAS je u početku predstavljao savez društvenih organizacija u kojima su se rame uz rame susretali sindikalni radnici i seljaci, mesni odbori i autohtone/starosedelačke zajednice – što je jamčilo reprezentativnost potčinjenih klasa u zemlji u kojoj različiti domeni društvenog života podležu veoma gustom organizacijskom usmeravanju. Ovo posebno strukturiranje je dovelo do onoga što se naziva „korporativnom demokratijom“ : MAS je okupljanjem heterogenog skupa organizacija, kao i svaka partija, morao podržati izbornu mobilizaciju svojih članova, ali isto tako i preuzeti funkciju posrednika između sve brojnijih organizacija koje su ga činile.

Nakon pobede 2005. godine, partija je svaku istinsku političku inicijativu prepustila vladi i praktično se svela na funkciju posrednika između organizacija koje su postajale sve više suparničke, kako u vreme izbora tako i u borbi za unutarnje pozicije. U tom kontekstu, lojalnost ovih komponenti prema MAS-u suštinski zavisi od njihovog stepena integracije u organizacijsku shemu partije. U okviru Pokreta za socijalizam prvo dolazi pripadnost vlastitoj organizaciji – sindikalnoj, zajedničnoj ili mesnoj – a potom partiji. Stoga u Boliviji nije neuobičajeno da jedan entitet daje podršku vladi dok istovremeno pribegava kolektivnoj mobilizaciji ne bi li branio sektorske interese, na lokalnom ili nacionalnom nivou.

Suočen sa visokom razinom društvenih sukoba, predsednik Morales je u nekoliko navrata konstatovao kako ih delimično podstiču organizacije koje gravitiraju oko njegove orbite. Nacionalna federacija rudarskih kooperatiiva Bolivije (Federación Nacional de Cooperativas Mineras de Bolivia, FENCOMIN), koja se priključila Pokretu za socijalizam 2005, jasna je ilustracija toga. Iako imaju snažne veze u redovima partije, multinacionalne zakonodavne skupštine i egzekutive – od 2006. čak kontrolišu strateška rudarska ministarstva – rudarske kooperative su odgovorne za dve najozbiljnije političke krize Moralesove ere: najpre za sukob između državno zaposlenih rudara i kooperativnih rudara u Huanuni 5. i 6. oktobra 2006, koji je izazvao šesnaest smrtnih slučajeva, potom za ubistvo zamenika ministra Rodolfa Iljanesa tokom blokade ceste u mestu Panduro avgusta 2016, kada su se kooperative protivile nacrtu zakona koji je trebao strože da reguliše njihove aktivnosti. U paradoksalnoj situaciji se nalaze i ostale organizacije koje su pripojene MAS-u, one koje nisu napustile ulični protest kao legitimni modalitet akcije dok je njihova partija na vlasti. Ovakav dispozitiv otkriva svoje nedostatke u pogledu rešavanja dinamike sukoba, a nedostaju i unutarnji okviri promišljanja.

Pokret za socijalizam je u početku uspevao susprezati tenzije između društvenih organizacija. Prve godine vlasti su bile vreme osvajanja državnog aparata: sindikati dobijaju institucionalne pozicije, zajedno sa parlamentarnom snagom i državnim službenicima. Osim toga, vladin tabor se protivio neoliberalnoj desnici koja je odlučila da ometa funkcionisanje Ustavotvorne skupštine koju je obećao Morales. Nacrt ustava koji je predložio MAS su podržale sve društvene organizacije, zbog čega je njegovo (...)

Obim celog teksta : 2 178 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Erve Do Alto

je doktorant na političkim naukama.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst