„Može li se bez masovnog turizma?“, tema je oko koje se krajem juna okupilo dvadesetak stanovnica i stanovnika mesta Bol. U susedstvu velike plaže Zlatni Rat, čiji špic se ističe u moru, ova opština na ostrvu Brač (jug Dalmacije) jedno je od najpopularnijih turističkih mesta u Hrvatskoj. Bol tokom godine broji manje od hiljadu stanovnika, ali raspolaže sa sedam hiljada kreveta i od sredine juna do sredine septembra primi desetine hiljada turista.
Od kraja rata, ima nešto više od dvadeset godina, niču zbijeni redovi novih kuća koje zadiru u brda, sve više odgurujući borove šume i vinograde. Svi nude sobe i apartmane za iznajmljivanje u kojima se okuplja gomila turista i turistkinja iz Nemačke, Holandije i Francuske. „Dvadeset ljudi na sastanku je uspeh kada je sezona u toku i kada svi rade“, raduje se Maja Jurišić iz Pokreta otoka, inicijative koja je organizovala sastanak. Tema postaje goruća: grad se priprema za ugovor o rušenju, adaptaciji i uvećanju starog hotela Borak – koji je država kupila od investicionog fonda nepoznatog vlasnika – sa 300 na 900 ležajeva.
„Uništavate regiju“
Tokom sastanka se kritikovao socijaldemokraatski načelnik Tihomir Marinković. „Vi ste lopov!“, viknuo je jedan starac. „Već dvadeset godina uništavate regiju. Ovaj hotel će primati turiste sa punim pansionom koji neće potrošiti ni kunu u selu. A potrošiće još više vode i napraviće još smeća!“. Jedna žena je zalupila vratila, pale su oštre kritike i sastanak se pretvorio u narodni tribunal. „To je demokratija“, kaže načelnik. „I nemojte se prevariti, uvek isti ljudi dolaze na sastanak: oni besni“.
Plaža Zlatni Rat je od proleća 2017. postala simbol ostrvljanja koji žele da povrate kontrolu nad svojim obalama. „U Bolu su vlasti tradicionalno odobrile lokalnim privatnim preduzećima postavljanje privremenih kioska“, objašnjava Jurišić. „Ali novo zakonodavstvo bi moglo proširiti ovo pravo na kompanije koje bi mogle preuzeti celu plažu, naplaćujući njeno korišćenje ili je rezervišući za klijente određenih hotela, zbog čega bi stanovništvu bio sprečen pristup sopstvenoj obali“.
Netransparentni uslovi koncesije dodeljene hrvatskom preduzeću Sport B izazvali su revolt. Stotinjak ostrvljanja je simbolično zauzelo plažu Zlatni Rat sa rečitim sloganima: „Ostavite plaže naših ostrva našim unucima“, „Ostrvo, more, plaža – bez ograda i zaštitara“. Mobilizacija se uskoro proširila na celokupno hrvatsko društvo, svedočeći o zasićenju komercijalnim skretanjem države i sistematskom privatizacijom njenih prirodnih resursa. Vlada se na kraju povukla: tekst koji je izglasan 1. jula 2017, nakon burnih sednica u Saboru, ne sadrži najspornije odredbe. „To je samo polovična pobeda. Želimo da zakon izričito daje prednost malim lokalnim preduzećima nad velikim investitorima koji žele dobiti koncesiju“, kaže Jurišić. Borba protiv koncesije je, u svakom slučaju, stavila Pokret otoka u prvi plan hrvatske političke scene.
Marinkovićeva partija je bojkotovala parlamentarnu sednicu 1. juna 2017, ali načelnik Bola izgleda ne može da zamisli nijedan drugi plan razvoja osim stalnog uvećanja broja posetioca i noćenja. Zbog toga se raduje planovima proširenja ostrvskog aerodroma, iako Brač ima samo četrnaest hiljada stalnih stanovnica i stanovnika. „Moramo stvoriti još četiri ili pet hiljada kreveta, ne bi li avionske piste postale isplative“, priznaje. Piste bi zapravo mogle primati letove low-cost aviokompanija iz najvećih gradova Evrope, što bi omogućilo dolazak klijenata koji su daleko od zahteva „kvalitetnog turizma“ koji načelnik nastoji da promoviše. „Brač je treće hrvatsko ostrvo po veličini, a slabo je naseljeno. Imamo puno prostora na raspolaganju“, kaže on.
Također članica (…)
