Organska poljoprivreda objedinjuje prakse koje imaju za cilj da pomažu očuvanju ekosistema i pravednosti prema poljoprivrednicima. Upravo odsustvo sintetičkih pesticida značajno smanjuje njen uticaj na životnu sredinu i zdravlje. Proizvedeni u laboratorijama, molekuli od kojih se sastoje proizvodi za zaštitu bilja pratili su napredak poljoprivrednih prinosa na celoj planeti. Ali, već nekoliko decenija, raste svest o efektima intenzivne upotrebe sve raznovrsnijih hemijskih proizvoda.
Na primer, već dvadeset godina beleži se široko rasprostranjeno zagađenje površinskih i podzemnih voda nitratima i supstancama za zaštitu bilja. Prema poslednjim podacima Agencije za vodu, 2014. godine, 87% posmatranih vodenih tokova sadržalo je najmanje jedan pesticid. Dve najčešće uočene supstance su AMPA, jedan metabolit glifosata, zatim glifosat, čuveni pesticid koji je Svetska organizacija za zdravlje klasifikovala kao verovatno kancerogen. Između 1994. i 2013, 39% zatvorenih rezervi pijaće vode bilo je zaraženo nitratima i pesticidima. Ova poljoprivredna zagađenja i njihovo uklanjanje koštala bi između 640 i 1140 miliona evra godišnje. „Mi znamo da je prevencija manje skupa od popravke, kaže Patricija Blank, generalna direktorka agencije za vodu Sena-Normandija. Još od pre dvadesetak godina, agencije za vodu su zato počele da finansiraju projekte promene poljoprivrednih praksi, jer imamo stvarni problem zagađenja voda.ˮ
Konvencionalna poljoprivreda takođe utiče na biodiverzitet. „Svi radovi idu u istom pravcu: smanjenju broja vrsta insekataˮ, rezimira Aksel Dekurtje, naučni direktor nacionalnog instituta za agronomsko istraživanje (INRA). U oktobru 2017, jedno novo istraživanje objavilo je da je došlo do gubitka biomase letećih insekata od 76 do 82% tokom dvadeset sedam godina na različitim mestima u Nemačkoj. Kada je reč o pticama, broj vrsta u poljoprivrednim sredinama je pala za polovinu između 1989. i 2013. godine. Naravno, nije lako odrediti tačne uzroke gubitka biodiverziteta. Kao glavni razlozi istaknuti su širenje bolesti, nestanak staništa i upotreba proizvoda za zaštitu biljaka. Ali, prema jednom dobro dokumentovanom članku, pesticidi igraju odlučujuću ulogu u opadanju broja insekata koji vrše oprašivanje.
Što se tiče staništa, bio poljoprivrednici daju prednost travnjacima na kojima se smenjuju poljoprivredne kulture, sa živom ogradom i biljnim zajednicama. „Raznovrsnost je glavni ključ agroekologijeˮ, potvrđuje Nataša Sotero, agroekonomistkinja u Tehničkom institutu za bio poljoprivredu. Ove prakse povećavaju broj biljaka, paukova i crva koji žive u zemlji, kao i insekata, ptica ili čak sisara. Povećanje raspoloživih izvora hrane podstiče razvoj takozvanih pomoćnih vrsta – slepih miševa, ježeva, guštera ili nekih insekata i krpelja – koji smanjuju pritisak štetočina.
Prepoznati posledice primene pesticida
Kada posmatramo uticaj ljudskih aktivnosti, često zaboravljamo na zemljišta. Međutim, značajna upotreba pesticida, azota i fosfora njih ne štedi. Prekomerno đubrenje ih čini kiselim i izaziva pojave razmnožavanja algi, kao što su zelene plime u Bretanji. Sintetički pesticidi zagađuju zemljište i uništavaju život mikroorganizama koji se nalaze u njemu. Bio poljoprivreda podstiče pokrivanje zemljišta zasadima i tako izbegava eroziju. U principu, zemljište na farmama sa bio proizvodnjom sadrži veće količine organske (žive) materije, procenjuje se oko 37,4 tone po hektaru organskog ugljenika, u poređenju sa 26,7 u konvencionalnoj proizvodnji. U bio farmama, 64% poljskih useva čine livade, u poređenju sa 16% u konvencionalnim, ali i više mahunarki u plodoredu (plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje kojim se uvodi redosled u gajenju biljaka na određenoj površini, kako u vremenu tako i u prostoru. Na ovaj način se teži da se zameni biološka ravnoteža koja vlada u prirodnim biocenozama, prim. prev.) i bolja je pokrivenost zemljišta tokom zime. Sve ove prakse doprinose smanjenju emisije ugljenika, što može doprineti kontroli globalnog zagrevanja.
Vrednovanje poljoprivrednih sistema podrazumeva uzimanje u obzir njihovih socijalnih efekata. Na primer, diversifikacija proizvoda i prodajnih sistema u organskoj proizvodnji, sa više kraćih tokova, zahteva više zaposlenih. Jedan izveštaj o spoljnim troškovima organske poljoprivrede otkriva da u dve trećine farmi, ove poslednje stvaraju više radnih mesta. S druge strane, u brojnim aktivnostima u kojima poljoprivrednici doživljavaju finansijske poteškoće, prelazak na organsku proizvodnju je održiva opcija, što objašnjava zašto su između 2005. i 2016. godine poljoprivredne površine sa organskom proizvodnjom porasle sa 2% na 5,7%. To se vidi u (…)
