Na prvi pogled, on je savršen gospodin. Bez obzira na svoju studentsku hirovitost, Džejms Entoni Klajnfeld, mladi britanski jevrejin – odlikaš, diplomac prestižnog Oksfordskog univerziteta, govornik šest jezika, uključujući holandski i jidiš, sposoban da se lako snađe u haosu bliskoistočnih sukoba – bez većih problema uspevao je da sebi nađe mesto u ministarstvima spoljnih poslova kao i u jednom istaknutom trustu mozgova. Trenutno je zaokupljen novim projektom: ulaže svoje vreme u rad u američkim organizacijama koje podržavaju Izrael. Regrutovao ga je The Israel Project (TIP), grupa posvećena održavanju povoljne medijske slike o Izraelu. Oberučke prihvaćen zbog svojih sposobnosti, pet meseci se kretao u krugovima vođa udruženja posvećenih bezuslovnoj odbrani Izraela, na prvom mestu moćne američke proizraelske interesne grupe, organizacije American Israel Public Affairs Committee (Aipac). Sa tim ljudima on se družio na koktelima, kongresima, konvencijama i treninzima za aktiviste, šireći svoju mrežu kontakata. Njegovo samopouzdanje, toplina i efikasnost omogućili su mu da lako stekne poverenje svojih sagovornika koji su mu otvarali dušu, bez političarskog praznorečja i standardnog „diskursa“. A njihove ispovesti su ektremno zapaljive.
Kako uticati na Kongres? „Članovi Kongresa ne rade ništa ako se ne vrši pritisak na njih, a novac je jedini način da se pritisak vrši.“ Kako se boriti protiv aktivista za prava palestinskog naroda na kampusima univerziteta? „Kad su u pitanju antiizraelisti, najefikasniji metod jeste da prokopate po njihovim životima, ono što nađete okačite na anonimni veb sajt i da te informacije proširite ciljanim oglasima na fejsbuku.“ S iskrenošću koja dolikuje ljudima koji su smatrali da se obraćaju prijatelju, Klajnfeldovi sagovornici su priznavali da se bave špijuniranjem američkih građana i građanki, uz pomoć izraelskog Ministarstva za strateška pitanja.
Osnovano 2006. godine, ono je direktno odgovorno premijeru Benjaminu Netanjahuu. Jedan od njegovih zvaničnika je izjavio: „Mi smo vlada koja operiše na stranoj teritoriji i moramo biti veoma, veoma oprezni.“ Tačno, jer se određene aktivnosti ovog tela mogu ispostaviti kao gonjive na američkim sudovima.
Na kraju „Tonijevog“ stažiranja, Erik Galager, njegov nadređeni u TIP-u bio je toliko zadovoljan njegovim radom da mu je ponudio posao. „Jako bih voleo kada bi pristao da radiš za mene. Treba mi neko ko ima timski duh, ko radi predano, ko je strastven, radoznao, izgrađen, rečit, načitan. Sve to si ti.“ Ipak, njegov miljenik je odbio ponudu. Jer, kao što ćemo saznati, on nije čovek za kojeg se izdavao, iako je zaista stekao sve diplome i veštine koje tvrdi da ima: on je infiltrator po zadatku katarske medijske kuće Al-Džazira da odradi istraživanje za dokumentarac o proizraelskom lobiju. Skrivenom kamerom je snimio deo poverljivih razgovora koje je vodio i, zajedno sa drugim timom na čijem čelu je bio Fil Ris iz odseka za istraživačko novinarstvo ove televizijske firme, prikupio je sve neophodne podatke za spektakularnu reportažu. Njeno emitovanje se željno iščekivalo još od kako je Al-Džazirina emisija o proizraelskom lobiju u Ujedinjenom Kraljevstvu iz 2017. godine dokazala da se Izrael mešao u unutrašnja pitanja te strane države, kao i da je pokušavao da dovede do smene ministra propalestinske reputacije – ova afera je dovela do javnog izvinjenja izraelskog ambasadora u Londonu i do hitnog opoziva jednog visokog diplomate nazad u Tel Aviv.
Očekivao se, dakle, medijski spektakl pun skandaloznih otkrovenja i agresivne polemike. Međutim, ništa od toga. Emitovanje, zakazano za početak 2018. godine, bilo je odloženo do daljnjeg bez zvaničnog obrazloženja. Javnost je na kraju saznala da dokumentarac neće biti emitovan putem članaka u američkoj jevrejskoj štampi. što je potvrdio i Klejton Svišer, direktor odseka za istraživačko novinarstvo pri Al-Džaziri, u članku u kom je izrazio žaljenje zbog takve odluke; nekoliko dana kasnije, ova kuća je objavila da će Svišer uzeti produženo odsustvo. Istraživanje o kome je reč nastradalo je kao žrtva nemilosrdne borbe između Katara i Saudijske Arabije za podršku Vašingtona u sukobu u kom se nalaze od juna 2017. godine. Ne postoji bolji način da se ona obezbedi od umiljavanja moćnom proizraelskom lobiju čiji je uticaj na američku politiku prema Bliskom istoku dobro poznat.
Kako bi terao vodu na svoju vodenicu, Katar je stoga „odložio“ emitovanje reportaže u zamenu za neočekivanu podršku dela desnog krila već u celosti desničarskog lobija. Morton Klajn, predsednik Cionističke organizacije Amerike (ZOA), blizak prijatelj Stivena Benona, bivšeg savetnika predsednika Donalda Trampa, otputovao je u Dohu gde je proslavio svoj uspeh u pokopavanju ovog dokumentarca (videti okvir). To što su grupe koje su do skora optuživale Katar da finansira Hamas i teroriste odlučile da povuku svoje kritike dosta govori o za njih sramotnom sadržaju njegovih otkrića.
Ovo rashodovanje proizvoda u koji je uloženo više od godinu dana rada dovelo je do komešanja u Al-Džaziri. Pojedini ljudi nisu hteli da dozvole da oktrivena istina potone u živo blato geopolitičkih kompromisa. Zbog toga smo, zahvaljujući prijatelju iz Persijskog zaliva, bili u prilici da pogledamo četiri epizode ove dokumentarne emisije u trajanju od po pedeset minuta, u gotovo završenoj formi.
Ono što najviše šokira tokom gledanja emisije je grozničavost koja je poslednjih godina obuzela lobi usled neosnovanog straha od gubitka uticaja. Čime se on objašnjava kada je podrška Izraelu u SAD ogromna i kada predstavnici vlasti iz redova obe partije – republikanaca i demokrata – bez izuzetka daju podršku svakoj izraelskoj avanturi. Nije li dolazak Donalda Trampa na vlast naveo Vašington na to da odbaci ulogu posrednika u izraelsko-arapskom konfliktu i da otvoreno stane iza najdešnje vlade Izraela u istoriji? Nesumnjivo. Međutim, bauk kruži ovim naočigled povoljnim (…)
