Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OKVIR

Katar u potrazi za prijateljima

Desetog aprila 2018. godine, na veb sajtu Cionističke organizacije Amerike (ZOA) objavljeno je saopštenje u kom se navodi da ona i njen predsednik Morton Klajn „s ponosom objavljuju da je, zahvaljujući našim naporima, uključujući brojne, duge i značajne susrete sa emirom i drugim katarskim visokim zvaničnicima u Dohi (...), Katar prihvatio da ne emituje agresivno antisemitistički ’insajderski’ dokumentarac Al-Džazire o takozvanom ’američkom jevrejskom lobiju’ “.

Nedelju dana kasnije, ova medijska kuća je odgovorila: „Morton Klajn je netačno naveo temu serije kao „američki jevrejski lobi“, iako se reportaža bavi proizraelskim organizacijama u Americi (uključujući ZOA) koje se trude da brane interese jedne strane države na američkom tlu.“ Al-Džazira je u pravu najmanje oko jedne stvari: u dokumentarcu se ni jednom ne pominje „jevrejski lobi“ – iako se ovaj termin, koji je koristio i bivši predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, u redovnoj upotrebi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona se, međutim, nije oglasila povodom odluke da se reportaža ne emituje.

Kako bismo razumeli šta je u igri oko ovog dokumentarca, treba se osvrnuti na krizu koja je, od proleća 2017. godine, dovela do sukoba Katara i nekih od njegovih suseda, počevši od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz podršku Egipta (4). UAE su čak uveli i embargo. Ove države zahtevaju od Katara da prekine odnose sa Iranom, ukine Al-Džaziru, zatvori tursku vojnu bazu koja se trenutno gradi i da okonča svoje odnose sa „terorističkim“ organizacijama, najpre sa Muslimanskim bratstvom i Hezbolahom.

Istina je da je od dolaska šeika Hamada Ben Kalife Al-Tanija, oca trenutnog emira Tamima Ben Hamada Al-Tanija, na vlast, 1995. godine, katarska spoljna politika u najmanju ruku originalna i nezavisna, naročito spram Saudijske Arabije. U Kataru se nalazi jedna od strateških baza Sjedinjenih Američkih Država u regionu; do izbijanja „arapskog proleća“ održavao je odlične odnose s Hezbolahom i sirijskim režimom, pre nego što je prešao na stranu pobunjenika; bio je u tesnoj vezi sa Hamasom i izdavao je finansijsku pomoć Gazi; bio je jedna od retkih arapskih zemalja koja je primila izraelsku trgovinsku misiju (zatvorenu (...)

Obim celog teksta : 1 086 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

LMD

Podeli ovaj tekst