Devetnaestog jula 1979. godine, Sandinistički front za nacionalno oslobođenje (FSLN), pod vođstvom Danijela Ortege, zbacio je s vlasti diktatura Anastasia Somozu. Jedanaest godina kasnije, oslabljeni napadima „kontri“ koje je finanstirao i naoružavao Vašington, sandinističke vođe organizovale su opšte izbore na kojima je pobedila Violeta Čamoro, kandidatkinja desnice i SAD. Ortega se vratio na čelo države 2007. godine. Ovo je ekstrakt iz govora koji je održao 10. januara te godine kada je preuzimao dužnost.
[Ortega diže zastavu Nikaragve] Ova zastava pripada radnicima, omladini, ženama. Ova zastava pripada siromašnima, narodu, svima onima spremnim da se bore za pravdu, za to da gladi nestane, protiv problema u zdravstvu i obrazovanju. Svima onima koji pružaju otpor uprkos udarcima neoliberala. (...) Mi smo ovde imali neoliberalizam od 1990, i – da! rast je bio solidan – da! zauzdali smo inflaciju. Ali gde završava bogatstvo zemlje koja stvara toliko mnogo? Među seljacima? Radnicima? (...) Njega dobije samo šačica ljudi. (...) Na današnji istorijski dan, mi se vraćamo na vlast. (...) Kada smo 1990. godine predavali vlast, rekli smo da se revolucionari, narod, seljaci, radnici, omladina (...) neće prodati; da se neće predati! I rekli smo da ćemo vladati odozdo. (...) Za sve to vreme, ljudi su patili pod neoliberalizmom. Sada imamo dužnost da otvorimo novi put. (...) Pričao sam sa severnoameričkim predstavnicima i rekao sam im da je problem [sa sporazumom o slobodnoj trgovini između SAD i centralne Amerike] u tome što oni ne uzimaju u obzir nejednaku veličinu svoje ekonomije i ekonomija drugih zemalja. Potom se poteglo pitanje emigranata. Zbog čega toliko mnogo ljudi odlazi u SAD? Zbog toga što u svojim zemljama ne mogu da nađu posao! (...) Rekao sam im da će priliv imigranata u SAD moći da se uspori samo ako Amerika usvoji pravednu politiku prema latinskoj Americi, politiku koja prepoznaje ovu asimetričnost. (...) Sada idemo da radimo na tome. Šta više možemo da (…)
