Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PREDSEDNIK DANIJEL ORTEGA U ĆORSOKAKU

Represivni zaokret u Nikaragvi

Od aprila, Nikaragvu potresaju ulični sukobi. Sa jedne strane, u njima učistvuju demonstranti i demonstrantkinje iz različitih društvenih grupa čiji su ciljevi često nekompatibilni. S druge stoji predsednik Danijel Ortega, koji ne preza od represije. Tokom 1980-tih, ovaj sandinistički vođa je mogao da računa na podršku internacionalističke levice. A danas?

Političko nasilje koje potresa Nikaragvu od aprila može se tumačiti na dva načina. Sa jedne strane, predsednik Danijel Ortega, nekadašnji revolucionarni vođa sandinista koji se na čelo države vratio na izborima 2006. godine, pokušava da se prikaže kao žrtva pokušaja „državnog udara“ ili „zavere“ iza koje stoje „teroristi“, „delinkventi“ i „trgovci narkoticima“. Sa druge strane, njegovi protivnici iz studentskih, seljačkih, penzionerskih, indijanskih i drugih slojeva okupljeni u velikim i heterogenim „samoorganizovanim“ protestima tvrde da žele da na miran način svrgnu „ortegističku diktaturu“, ogrezlu u „nepotizam i korupciju“.

Ovo pitanje je podelilo internacionalističku levicu u Evropi, kao i u Severnoj i Južnoj Americi, koja se oduvek solidarisala sa revolucijom Sandinističkog fronta za nacionalno oslobođenje (FSLN) na čijem čelu se Ortega nalazio tokom 1980-tih godina. Njen deo blizak većini komandanata, političkih zvaničnika i nekadašnjih sandinističkih intelektualaca koji su, razočarani u ili neprijateljski nastrojeni prema ortegizmu, istupili iz FSLN-a, napada neoliberalnu, konzervativnu i autoritarnu prirodu vlasti koja zavarava međunarodnu javnost tako što se naziva socijalističkom; u njega se ubrajaju Zapatistička armija narodnog oslobođenja Meksika, Pokret brazilskih bezemljaša kao i Hoze „Pepe“ Muhika, bivši predsednik Urugvaja. Drugi, poput Saopaolskog foruma koji okuplja najvažnije progresivne partije latinske Amerike, u sukobima vidi prste Vašingtona i lokalnih desničarskih vođa koji žele da obore levičarsku vladu. Dokaz je, prema njihovom mišljenju, to što Ortegu napadaju krupni kapitalisti i katolička hijerarhija. Ipak, oni zaboravljaju da pomenu to da su privatni sektor i crkva doskora bili među njegovim najvatrenijim pristalicama.

Odustajanje od nekadašnjih ciljeva

Nakon što su sandinisti izgubili na izborima 1990, namere doživotnog generalnog sekretara FSLN-a postale su jasne. Ipak, povratak na vlast, uspostavljanje i osnaživanje sopstvene hegemonije i udvostručavanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) u roku od deset godina (2007-2017) – na čemu su mu međunarodne finansijske institucije čestitale – imali su cenu: odbacivanje nekadašnjih ideala o podeli vlasti, socijalnoj pravdi i nacionalnom suverenitetu.

Predsednik i njegovi saveznici pažljivo su uspostavili kontrolu nad raznim centrima moći. On je sklopio „paktove“ sa doskorašnjim neprijateljima: pokroviteljima kontrarevolucije, ideolozima liberalizma, manje ili više korumpiranim desničarskim političkim liderima, kardinalima „tvorcima predsednikâ“, evangelističkim glavešinama. Izmenio je ili ignorisao Ustav, uvodio ljude na pozicije moći i sklapao tajne dogovore, organizovao izbore pod sumnjivim uslovima... Svaki od ovih poteza bio je pravdan ciljem: učvršćivanjem moći po svaku cenu, kako se poraz iz 1990. godine ne bi ponovio. Savetnik predsednika Orlando Nunjes nam je to otvoreno potvrdio u intervjuu iz februara 2017. godine: „Kako bismo uspeli da povratimo u učvrstimo vlast bez ovih paktova i bez kupovine glasova? Nemoguće je imati hegemoniju bez saveznika. Kako da partije desnice pobede kad većina njihovih vođa sedi u parlamentu u svojstvu sandinističkih poslanika ili naših partnera? Ne želimo da ponovo izgubimo vlast na izborima.“ Ukratko, iskustvo 1990. legitimisalo je beskrajni oportunizam pomešan s dozom cinizma.

Na ekonomskom polju, Ortegina administracija je, koristeći povoljne međunarodne uslove koji su vladali do 2014. godine (visoke cene izvoznih sirovina, stupanje na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD i centralne Amerike, venecuelanska velikodušnost), uvela svoj „model savezništva i konsenzusa“ sa velikim kompanijama. Zbog toga je Hoze Adan Ageri, predsednik glavnog udruženja privrednika, dobrovoljno preuzeo ulogu vladinog portparola.

Stranim investitorima priređen je svečan doček u vidu poreskih olakšica koje iznose između 800 miliona i jedne milijarde dolara. Zakoni (...)

Obim celog teksta : 1 819 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Bernar Duterm

je direktor Trikontinentalnog centra (Centri) u Luven la Nevu (Belgija), autor Toujours sandiniste, le Nicaragua? (Cantri-Couleur livres, 2017).
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst