Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PRILOG RASPRAVI O ULOZI RIJALITIJA U SRBIJI

Rijaliti programi, uzrok ili posledica stanja u društvu?

Kada se povede reč o rijaliti programima u Srbiji, teško je tačno ispratiti o kojim po redu sezonama pričamo jer se stiče utisak da ovaj tip emisija na Pinku i Hepi televiziji nikada i nije prestao sa emitovanjem. Jedno je sigurno, svaka sezona u poslednje vreme biva ispraćena sve glasnijim reakcijama javnosti, koja ili opravdava ovaj format emisija, ili im upućuje najoštrije kritike.

Verovali ili ne, emitovanje rijaliti programa u Srbiji je počelo pre 15 godina kada je Pink krenuo sa prikazivanjem „Letećeg starta“ a ubrzo nakon toga i RTS sa emisijom „Jednostavni život“. Nažalost, naši životi su tada, kao i sada, bili i ostali jednostavni samo na ekranu, dok su rijaliti programi sa svojim kreatorima sve uspešniji i bogatiji. Osim toga, deluje da su ove emisije kako vreme odmiče menjale svoj oblik i postajale sve senzacionalnije i eksplicitnije u sadržajima koje nude. U trenutnom formatu one obuhvataju određeni prostor u kojem je pod budnim okom kamera smešteno nekoliko desetina, više ili manje poznatih lica, koja će određeni period živeti zajedno, svađati se, voleti, tući i na kraju krajeva takmičiti za mesto pobednika. Ako je verovati statistikama gledanosti koje objavljaju ovi mediji, rijaliti emisije na kojem god kanalu da se prikazuju beleže najveći broj gledalaca. Svi ti gledaoci su tako početkom septembra opet dobili priliku da gledaju novu sezonu rijaliti emisija „Parovi“, to jest „Letnjeg kampa“ na Hepiju, i „Zadruge 2“ na Pinku. Pompezne najave novih sezona ovih emisija su trajale nedeljama pre njihovog početka i osim spekulacija o tome koji će „rijaliti igrači“ otići u koji rijaliti šou, pisalo se i da se radi o projektima koji do sada nisu viđeni na našim prostorima i za čiju je realizaciju izdvojeno više milona evra. Prema najavama Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, samo za novu sezonu „Zadruge“ je sagrađen „bajkovit imaginarijum“ koji predstavlja kombinaciju „Venecije, Firence i Monaka u pokušaju da se spoje tri epohe - početak 16-og, 20-og i 21-og veka.“ Naime, za potrebe „Zadruge“ sagrađena je „kneževina“ sa oko sto objekata, morskim zalivom, brodovima, gliserima, oldtajmerima, mlaznim odelima i umetninama od neprocenjive vrednosti.

Dakle, ako govorimo o izgledu prostora u kojima su smešteni takmičari, onda govorimo o luksuzu i komforu koji većina građana Srbije može videti jedino na malim ekranima. S druge strane, način na koji se odvijaju međuljudski odnosi unutar tog prostora predstavlja upravo ono što reč rijaliti znači kada je prevedemo na naš jezik: stvarnost. Diskutabilno je da li su i u kojoj meri odnosi unutar ovih emisija iscenirani ili namešteni, ali je sigurno da viđeni oblici ponašanja, iako se odvijaju u izolovanom prostoru, nisu nešto što ne gledamo svakodnevno i u sopstvenom okruženju. Obrasci konkurencije, nasilja, mačizma, eksploatacije i ponižavanja zarad novčane ili bilo koje druge naknade se reprodukuju i van televizijskih emisija i nezavisno od istih.

Samopotvrđivanje kroz kritiku radi kritike

U poslednjih nekoliko godina rijaliti emisije izazivaju podeljene i sve glasnije reakcije u javnosti. Skoro svaka nova sezona je za sobom donosila rasprave o uticaju koji ove emisije imaju na društvo, a ponajviše na mlađe generacije. Ipak, raritet je da je sa novom sezonom polemiku pokrenuo ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je izjavio kako smatra da „rijaliti programi treba da budu predmet posebne pretplate“ jer su „sramota za medijsku scenu“, te „duhovno i mentalno uništavaju jedan narod“. U duhu ovakvih kritika o rijalitiju kao programu koji „ubija snagu jednog naroda“ nastavljaju i mnogi glumci, poput Branislava Lečića koji navodi da ovakva vrsta programa „srozava kredibilitet čoveka“. Momenat da izloži svoj komentar na aktuelnu temu je iskoristio i bivši ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji ističe da se protiv rijalitija „ne trebamo boriti direktno već stvaranjem kvalitetnijih sadržaja“. Ovakvi komentari inače nisu novost, a pre tri godine je nakon prvobitnog (...)

Obim celog teksta : 1 880 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Katarina Antonić

je sociloškinja i novinarka. Članica redakcije portala Mašina, proizvodnja društvene kritike.

Podeli ovaj tekst