Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OKVIR

U ime „slobode izbora“

Iako su privatizacije u sektorima zdravstva i obrazovanja otpočele sa dolaskom „buržoaskih partija“ na vlast 1991. godine, posle šezdeset godina dominacije Švedske socijaldemokratske partije radnika, levica im je utrla put. Od kraja 1980-tih godina, vlada je krenula da traži inspiraciju u teorijama o „novom javnom upravljanju“, uvodeći metode i prakse iz privatnog sektora u administraciju i zagovarajući snažnu decentralizaciju.

Sprovedena od srane Gorana Persona, ministra prosvete između 1989. i 1991. godine, municipalizacija škola, izglasana 1989. godine je označila kraj jedinstvenog javnog sistema: izdvajanje budžetskih sredstava i nadzor uprava ustanova više nisu bili pod nadležnošću države, već 290 lokalnih samouprava. Uprkos štrajkovima koje su tada vodili, prosvetari i prosvetarke su izgubili status državnih zaposlenih i postali su zaposleni u lokalnim zajednicama, dok su školske uprave dobile ključnu ulogu u njihovom zapošljavanju. Skolverket, državna služba za prosvetu, određuje nacionalni nastavni program (läroplan), predmete državnih ispita i opšte statistike, ali su ukinute određene državne regulative, poput propisanih standarda o veličini ustanova ili finansiranja prioritetnih zona.

Naspram toga, od 1980-tih godina se u medijima nameće debata o „slobodi izbora“. Istaknuti član Umerene partije (konzervativci) blizak njenom predsedniku Karlu Biltu, Per Magnus „Peje“ Emilson, vodi glavnu agenciju za odnose s javnošću, Kreab, koja sprovodi brojne ankete na ovu temu i vodi kampanju u prilog friskolorima, „nezavisnim“ obrazovnim ustanovama. Danas smatran za arhitektu reforme, on je 1999. godine osnovao grupu Kunskapsskolan. Njegov prijatelj Bilt je u oktobru 1991. godine postao premijer Švedske. On je za kormilom koalicije buržoaskih partija 1992. pokrenuo izglasavanje reforme privatnih škola pod ugovorom (friskolreformen) i odbacivanje geografske organizacije školskog sistema.

Od kad su se 1994. godine vratile na vlast, socijaldemokrate su strožije ograničile slobodu ovih ustanova, ali nisu ukinule reformu. „Obrazovni vaučeri“ su se popeli sa 85% odgovarajućih troškova u javnom sektoru na 100%, uz podršku Gorana Persona, koji se tada nalazio na mestu ministra finansija (potom premijera od 1996. do 2006. godine). Iako su jednako mogli da ih vode preduzeća i neprofitne organizacije, počeo je da raste broj friskolora koji su za cilj imali profit, a došlo je i do nastanka prvih velikih grupa u ovom sektoru. Jedna od misija škole utvrđenih opštim obrazovnim programom koji je 2011. godine uveo liberal Jan Bjorklund, je „da pomogne učenicima da razviju pozitivan pristup preduzetništvu“.

Iste godine, izveštaj uticajnog trusta mozgova, SNS, je, uprkos (...)

Obim celog teksta : 1 266 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Violet Goaran

Podeli ovaj tekst