Brazilski mediji, pravosuđe i preduzetnici kukaju o rasprostranjenosti korupcije. Već tri godine, oni insistiraju na tome da je korupcija glavni problem u državi. U toj meri su zagriženi da su se 2016. ujedinili, bez obzira na svoje razlike, kako bi izgurali najoštriju meru koja stoji na raspolaganju demokratskom društvu – smenili su predsednicu Dilmu Rusef, izabranu 2011. godine.
Skandalizovanje oko pitanja korupcije i krivične odgovornosti bilo je samo izgovor da bi se pokrenula procedura njene smene. Sklanjajući predsednicu Rusef s scene, akteri ove loše melodrame su vlast stavili u ruke istinskih kriminalaca, u odnosu na čija zlodela i mafijaško ponašanje njene budžetske akrobacije deluju kao dečja igra. U svetlu parade kriminalnih radnji koje karakterišu Brazil „posle Dilme“, finansijske manipulacije na osnovu kojih je ona smenjena deluju toliko naivno da je teško ne zapitati se kako njenim političkim protivnicima i medijskim zvezdama sa kanala Globo polazi za rukom da ne prasnu u smeh dok se ispovedaju o tome kako su ih one šokirale.
Liderku Partije radnika (PT, levica) na mestu predsednika države smenio je Mišel Temer, čovek kome je „korupcija u krvi“. Ubrzo se otkrilo da je snimljen kako naručuje da se Eduardo Kunja potkupi kako bi držao jezik za zubima. Kunja, kog je jednostavno najbolje opisati kao gangstera, vodio je kampanju protiv bivše predsednice dok je služio na poziciji predsednika skupštine. On se trenutno nalazi na odsluženju kazne zatvora od petnaest godina i četiri meseca zbog korupcije, pranja novca i utaje poreza. Poslednje dve godine, poslanici koji su smenili predsednicu i pritom se takmičili ko će je na poetičniji način napasti zbog malverzacija za koje je bila odgovorna, bez po muke primaju koverte koje im šalje Temer kako bi se odbranio od istih optužbi – neretko potkrepljenih neoborivim dokazima – upućenih na njegov račun.
Tokom predizborne kampanje, zvezde televizijskih tokšouova i oligarhijske porodice u čijem vlasništvu se nalaze najveći mediji, izgubile su poslednje tragove ugleda kojim su pokušavale da se ogrnu. Aktivnosti medija su u toliko velikoj i očiglednoj meri ogrezle u korupciju da to počinje da vređa i one najlakovernije.
Oligarhijska štampa je jednoglasno stala iza kandidata Žeralda Alkemina, guvernera federalne države Sao Paolo, člana Partije brazilske socijaldemokratije (PSDB, desnica) i otelotvorenja suštine tamošne elite. Najlakše bismo ga mogli opisati kao tropsku varijantu Fransoe Fijona (Dragana Šutanovca, prim. prev.), od kog nije preterano upečatljiviji. Toliko je neharizmatičan da ga ljudi često porede sa krastavcem, povrćem koje stoji u (…)
