„Uzimao sam heroin kako bih se nosio sa svojim psihičkim problemima“, objašnjava David, pedesetogodišnjak koji je već dvadeset i pet godina zavisnik. „To me je uništilo. Izgubio sam posao sajdžije, „pozajmljivao“ novac od svoje devojke i prijatelja. Završio sam na ulici. Kako bih imao novca za fiks postao sam narkoman-diler.“ Već godinu i po dana on svakodnevno odlazi u centar eksperimentalnog programa za prepisivanje opioida (Programme expérimental de prescription de stupéfiants – PEPS) u okviru Univerzitetske bolnice u Ženevi. Zahvaljujući ovom programu, ponovo imam društveni život i vratio sam novac svojim prijateljima.“ Bivši časovničar gleda u svoj sat: „Napuštam vas, sad je vreme za moju terapiju.“ Bolničarka će mu dati špric diacetilmorfina, heroina proizvedenog u jednoj švajcarskoj laboratoriji, u potpunosti u skladu sa zakonom.
Nekih 1500 pacijenata i pacijentkinja 22 PEPS centra u Švajcarskoj su, svi do jednog, uzalud, pokušali da se „skinu“ uz pomoć terapije supstitutima: „Metadon meni nije radio“, priča četrdesetčetvorogodišnji Marko. „Nuspojave su snažne i fali mu anksiolitički efekat. Tako da sam uzimao druge opijate pored njega... Ovde dolazim već šest meseci; nabacio sam kilažu, pet puta smanjio količinu heroina koji uzimam. S vremenom ću sasvim prestati.“ „Terapija mi je dala ritam“, kaže Šantal, stara 54 godine, od kojih je trideset narkomanka. „završi trku nakon što završiš drogu.“ Suženih zenica i snažnog glasa oglašava se pedesetčetvorogodišnji Džef, koji je sebi upravo ubrizgao terapiju: „Kvalitet mog života se nesumnjivo popravio. Ovo mi je usidrilo dane. Pre... šta sad, postao sam diler. Bio sam namazan, snalazio sam se za novac. Radio sam razne stvari...“
„Zavisnost nastupa kada konzumiranje proizvoda postaje jedina strategija za nošenje sa teškim situacijama“, podseća nas Iv Saže, bolničar specijalizovan za toksikologiju. „Ovde ne govorimo o ’fiksu’, već o ’terapiji’: mozak je zavistan i ima potrebu za heroinom kako bi mogao da uspostavi balans. U našem centru imamo šezdeset i troje pacijenata koji primaju diacetilmorfin. Ovaj medicinski heroin je čist, za razliku od onog koji se nabavlja na ulici, sečenog kafetinom, paracetamolom, itd. Heroin sa ulice ne donosi adekvatno zadovoljstvo, pa ga narkomani često mešaju sa drugim opijatima, alkoholom, psihotropnim lekovima poput benzodiazepina... Naše doze, prilagođene svakome pojedinačno, omogućavaju pacijentima da žive što je normalnije moguće. Takođe poštujemo građanska prava pacijenata i pacijentkinja; od njih se očekuje da poštuju osoblje i okruženje. Ovo je njihov zdravstveni centar, na njima je da vode računa o njemu.“ Svakog pacijenta nadziru bolničar, medicinski stažista i psihijatar. „Medicinski recept ih izvlači iz spirale uličnih odnosa“, potvrđuje doktor Pedro Fereira, stažista na psihijatriji. „Više nemaju potrebu da sami nabavljaju proizvod, pa samim time ni da rade bilo šta da bi nabavili novac, uključujući krađu i prostituciju. Ova promena im pruža mogućnost da promene životno težište, zacrtaju ciljeve, obnove kontakt sa porodicom i prijateljima. I, konačno imaju pristup psihološkoj pomoći...“
Primenjeno u skoro svim kantonima (Vod ga je usvojio letos), stidljivo testirano u Kanadi i par evropskih država (Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji...), medicinsko prepisivanje herona rodilo se u okviru ozbiljne krize: scena otvorenog drogiranja. Tokom 1980-tih upotreba heroina u Švajcarskoj je skočila. „Većina korisnika i korisnica bili su mladi u raskolu sa porodicom“, priseća se ciriški psihijatar Ambros Uhtenhagen. Ova zemlja je postala mesto okupljanja za celu Evropu: narkomani su dolazili iz Italije, Nemačke, Francuske... Prezaposlena policija je pokušavala da ograniči kriminal i remećenje javnog reda i mira na javnim mestima – krađe, nasilje, bacanje upotrebljenih špriceva – tako što ih je ograničavala na određene zone koje su ubrzo prozvane „špric parkovima“.
U Bernu je otvorena scena postojala pored savezne palate, sedišta državne moći: „Poslanici su sa prozora mogli da gledaju ljude kako se bodu“, priča doktorka Daniel Culino. „Delovalo je kao neki od krugova pakla“, priseća se Rut Drajfus, tadašnja federalna savetnica za zdravstvo. Ova bivša predsednica (1999) Švajcarske iz redova socijalista, od 2016. godine (…)
