Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NEREDIGOVANI TEKST PJERA BURDIJEA

Za društveno angažovano znanje

Evropski socijalni pokret može biti uspešan samo ako bude sadržao tri komponenta – sindikate, društvene pokrete i istraživače i istraživačice – pod uslovom, naravno, da ih integriše, a ne samo skupi na jedno mesto

To da je danas bitno, ako ne i nužno, da se određeni broj nezavisnih istraživača i istraživačica uključi u društvene pokrete je posledica činjenice da se nalazimo pod napadom politike mondijalizacije. (Namerno govorim o „politici mondijalizacije“, a ne o „mondijalizaciji“, kao da se radi o nekakvom prirodnom procesu.) Način na koji se ova politika kreira i širi najčešće se drži u tajnosti. Već je potrebno puno istraživanja kako bi se ona otkrila pre nego što bude primenjena u praksi. Takođe, moguće je predvideti efekte te politike uz pomoć metoda društvene nauke, ali oni će u kratkom roku većini ljudi ostati nevidljivi. Još jadna njena karakteristika: u određenoj meri nju stvaraju društveni naučnici i naučnice. Pitanje je, da li oni koji na osnovu sopstvenog naučnog znanja mogu da predvide smrtonosne posledice ove politike mogu i smeju da nastave da ćute ili bi to predstavljalo određenu vrstu uskraćivanja pomoći čovečanstvu koje se nalazi u opasnosti. Ako je tačno da planeti prete ozbiljne katastrofe, imaju li oni koji veruju da ih mogu predvideti dužnost da izađu iz izolacije u koju se ljudi od nauke po pravilu povlače?

U glavama većine obrazovanih ljudi, najpre onih koji se bave društvenom naukom, postoji dihotomija koju smatram pogubnom: dihotomija između scholarship i commitment – između onih posvećenih naučnom radu, koji se obavlja naučnim metodom i čiji su rezultati namenjeni drugim naučnicima, i onih koji se bacaju u društveni angažman i iznose svoje znanje u svet. Ovo je veštački sukob i, zapravo, treba težiti tome da se bude nezavisni naučnik ili naučnica koji radi u skladu sa pravilima scholarship-a kako bi stvorio angažovano znanje, odnosno scholarship with commitment. Da bi se postalo – istinski – angažovanim naučnikom ili naučnicom, potrebno je angažovati svoje znanje. A to znanje se može dobiti samo kroz naučni rad, vođen pravilima naučne zajednice.

Drugim rečima, treba prevazići određeni broj prepreka u našim glavama koje nam omogućuju da pravdamo to što smo odbacili odgovornost: pre svega ideju o naučniku koji se zatvara u kulu od slonovače. Dihotomija između scholarship-a i commitment-a uverava naučnika (ili naučnicu) u njegove dobre namere jer on dobija potvrdu u naučnoj zajednici. Oni kao da veruju da su dvaput veći znalci zbog toga što ništa ne rade sa svojim znanjem. Kad bi to bio slučaj sa biolozima i biološkinjama, to bi bio zločin. Bilo bi još gore da tako postupaju kriminolozi i kriminološkinje. Ova rezerva, ovaj beg u čistunstvo, ima veoma ozbiljne društvene posledice. Da li ljudi poput mene – oni koje država plaća da se bave istraživanjima – treba da svoje rezultate pažljivo čuvaju samo za kolege i koleginice? Od presudnog je značaja da nešto što smatramo da smo otkrili pre svega izložimo proceni drugih naučnika i naučnica, ali zbog čega na njih ograničiti širenje znanja do kog se došlo kolektivnim radom i međusobnom proverom?

Rekao bih da današnji istraživači i istraživačice nemaju izbora: ukoliko su ubeđeni u to da postoji veza između neoliberalne politike i porasta delinkvencije, između neoliberalne politike i porasta kriminala, između neoliberalne politike i svih znakova onoga što je Dirkem nazivao anomijom, kako da o tome ne progovore? Ne (...)

Obim celog teksta : 1 682 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Pjer Burdije

je bio sociolog i profesor na Kolež d Frans-u.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst