„Poslednji put kad smo bili ovde, bacali smo bombe.“ Ovim rečima je, uz izvesnu dozu patetike, jedan francuski oficir vazdušnih snaga iskazao svoje zadovoljstvo zbog „istorijskog“ sletanja tri aviona tipa Rafal u Hanoj, 26. avgusta ove godine. Radi se o prvim francuskim vojnim avionima na severu Vijetnama od 1954. godine. U vojnoj vazdušnoj bazi nadomak civilnog aerodroma, tuce Francuza susrelo se sa svojim vijetnamskim kolegama. Stare zgrade i staromodni lakirani nameštaj u njima bude uspomene na kolonijalno doba. General zapovednik regimenta 921 vijetnamskih vazdušnih snaga predstavio je svoju pratnju: dvojicu operativnih menadžera i... politkomesara, kako ga je nazvao tumač vijetnamske vojske. Potom je svoj tim predstavio francuski general Patrik Šare. Mlade žene u tradicionalnim odorama poslužile su čaj u skladu sa strogim, čak i krutim, protokolom.
Ispod portreta Ho Ši Mina, osnivača Komunističke partije Vijetnama i Socijalističke republike Vijetnam, vijetnamski general pričao je o pobedama svojih vazdušnih snaga razvučenim tempom konsekutivno prevođenog razgovora. Oklevajući je pomenuo Prvi indokineski rat (1946-1954), vođen protiv Francuske, ali je strastveno raspreo o nizu pobeda u vazdušnim okršajima njegovih prethodnika tokom Rata u Vijetnamu (1955-1975), kada su oni oborili „desetine američkih aviona“. Jedan od pilota Rafala odgovorio je anegdotom iz Drugog svetskog rata: tokom vazdušnog napada na okupirani Pariz, posada jednog bombardera pogođenog od strane nemačke protivvazdušne odbrane odlučila je da ne iskoči iz aviona, zbog brige da se on ne sruši na stambene zgrade, i žrtvovala je svoje živote usmerivši ga u Senu. Vijetnamski politkomesar je svečano klimnuo glavom u njihovu čast.
Slični susreti obeležili su čitav tok misije Pegaz („upućivanje vazdušnog naoružanja u jugoistočnu Aziju naveliko“; projection d’un dispositif aérien d’envergure en Asie du Sud-Est – Pegase), koju je francusko Ratno vazduhoplovstvo vodilo između 19. avgusta i 4. septembra 2018. godine – nakon okončanja slične akcije u Australiji. U svakoj od obuhvaćenih država (Indoneziji, Maleziji, Vijetnamu, Singapuru i Indiji) Francuska je nastojala da demonstrira opremu koju bi njeni partneri mogli dobiti: tri lovca tipa Rafal, transportne avione Erbas A400M i A310, kao i (samo u Indiji) Boingovu C-135 leteću cisternu. Sto dvadeset vojnika koji su upravljali ovim vazduhoplovima i održavali ih upoznali su se sa azijskim državama i njihovim vojskama: većina njih nikada ranije nije imala prilike da se provodi vreme u društvu tamošnjih pilota i vojnog osoblja. Misija je izvorno trebalo da uključi i Južnu Koreju i Japan, ali su te zemlje isključene iz budžetskih razloga. Čak i bez njih, ova ekspedicija predstavlja značajan trošak od 3,4 miliona evra. Prema rečima generala Šarea, tu cifru bi trebalo nadoknaditi novim poduhvatima ovog tipa. Vazdušne snage Francuske zaobišle su i Filipine, budući da tamošnji predsednik, Rodrigo Duterte, nije miljenik Pariza.
Čim bi se formalnosti okončale, razgovor bi prelazio na ozbiljne teme: saradnju, diplomatiju i nabavku oružja. Razlike u pogledima su povremeno otežavale dijalog. Na primer, u Vijetnamu, nakon razgovora o ratovima iz prošlosti, general Šare pokušao je da pomene i neke nedavnije sukobe: „Mogli bismo vas upoznati sa iskustvima koja smo stekli poslednjih godina tokom operacija u Sahelu (geografski termin kojim se označava granični pojas koji se prostire čitavom širinom afričkog kontinenta, između Sahare i vlažnijih, plodnijih prostora južno od nje, prim. prev.), Siriji i Iraku.“ Vijetnamski oficir mu je odgovorio: „Mi ne želimo da vršimo invazije na druge države, ali zašto da ne čujemo koju reč o mirotvornim operacijama?“
General Šare iz ratnog vazduhoplovstva koji je predvodio misiju Pegaz, povukao se iz aktivne službe, ali, kao i svi generali rezervisti, može biti mobilisan u slučaju potrebe generalštaba. Ovaj mladi vojni penzioner može se pohvaliti savršenim dosijeom: kao bivši zapovednik strateških vazdušnih snaga zadužen za nuklearno odvraćanje, on je hodajući simbol snažne Francuske geopolitičke ofanzive. Vešt sa rečima i opušten među civilima, redovno gostuje u televizijskim emisijama kao stručnjak.
Kampanja Pegaz, prva akcija ratnog vazduhoplovstva ovog tipa, zathevala je od aviatičara da se prilagode slabo poznatom terenu. U kulturološkom i strateškom smislu, Azija je za francuske vojne snage oduvek predstavljala teritoriju pomoraca. Vazdušne snage bolje poznaju Afriku ili Bliski istok.
Lokalni visoki oficiri vazdušnih snaga u Džakarti i Kuala Lumpuru mogli su da uđu u Rafale (koje proizvodi kompanija Daso). kao i da ih isprobaju u letu. U Indoneziji, Maleziji i Vijetnamu, delegacije vojnih i civilnih zvaničnika počašćene su demonstracijom teretnog aviona A400M, a tamošnji piloti smenjivali su se za njegovim kormilom. Ovi avioni koji se retko mogu videti nad Azijom zainteresovali su javnost. „Ono što je bitno,“ pohvalio se jedan ekspert Erbasa, kompanije koja proizvodi A400M, nakon što je video naslove u „nekim“ od lokalnih novina, „je da se o nama priča.“ Ciljevi kapitala i diplomatije uvek su tesno uvezani (videti članak ispod).
Vazduhoplovci su tokom čitave misije uporno ponavljali: i Francuska je sila u Aziji. Ovu geopolitičku ambiciju nedvosmisleno je izrazio predsednik Emanuel Makron tokom govora u Numeji (glavni grad francuske prekomorske teriotrije Nova Kaledonija, prim. prev.), održanom 5. maja 2018: (…)
