Jedan je star, bolestan i nemoćan, drugi također pati i uglavnom je odsutan iz svoje zemlje, a treći je toliko star da ne može više od nekoliko sati dnevno posvetiti poslovima države. Eto kako se mogu opisati – iako sažeto – otelovljenja moći u tri središnje države Magreba: Alžir, Maroko i Tunis. U ovoj regiji koja broji preko 90 miliona stanovnica i stanovnika, 60% populacije je mlađe od 30 godina. Uprkos teškom životu koji su posledica brojnih društveno-ekonomskih uslova, uključujući i stopu nezaposlenosti između 15% i 20%, snaga ove mladosti je u potpunoj suprotnosti sa apatijom njihovih vođa koji drže vlast.
Abdelaziz Buteflika, predsednik Alžira, pretrpeo je težak moždani udar aprila 2013, a poslednji put se obratio javnosti godinu dana nakon toga, tokom polaganja zakletve za četvrti mandat predsedništva. Od tada se u javnosti pojavio samo nekoliko puta, nemo i u kolicima, što je potpirilo sumnje u sposobnost njegovog upravljanja državom. Međutim, krajem oktobra je tadašnji generalni sekretar Fronta nacionalnog oslobođenja (Front de libération nationale, FLN) Džamel Ould Abbès najavio da će Buteflika, koji ima 81 godinu, tražiti peti mandat na predsedničkim izborima predviđenih za april 2019. Izjavu – sa dobrim razlogom – nije potvrdio predsednik, koji živi u državnoj medicinskoj rezidenciji u zapadnom Alžiru. Ali pored ovog postoje i druge „spontane“ inicijative, poput hitnog septembarskog poziva na novu kandidaturu od strane Foruma poslodavaca (FCE, privatni preduzetnici). Građanski kolektiv Mouwatana, koji pak okuplja političare opozicije, bivše članove FLN-a i intelektualce, pokušava da se suprotstavi petom mandatu procenjujući ga „ilegalnim“ zbog nesposobnosti predsednika. Oni zahtevaju primenu člana 102 iz Ustava: „Kada se predsednik republike, zbog teške i dugotrajne bolesti, nađe u situaciji potpune nesposobnosti vršenja svojih funkcija, Ustavno veće se sastaje sa sudstvom i, nakon odgovarajućeg utvrđivanja stvarne nesposobnosti, predlaže Parlamentu da se objavi stanje nesposobnosti“. Ovaj zahtev je 2014. Ustavno veće odbilo da uzme u razmatranje, kada je Buteflika već bio nesposoban da rukovodi kampanjom.
Ko stvarno upravlja?
Tuniski predsednik Bedži Kaid Esebsi, star 92 godine, izgleda živahnije od alžirskog kolege. Redovno se obraća svojim sunarodnicima i, kada god je to moguće, pokazuje volju da upravlja burnim političkim životom zemlje. Međutim, njegov svakodnevni politički raspored je znatno rasterećen. Konstantno prisustvo njegovog zeta, kardiologa Moeza Beldiodža, ne prestaje da potpiruje glasine. Juna 2018. nas je nekoliko zvaničnika, uključujući i članove predsednikove partije Nidaa Tounes (Poziv Tunisa), privatno uveravalo kako Kaid Esesbi nema više fizičkog kapaciteta da upravlja državom niti energije da zaustavi interne raskole u svojoj partiji. No dotični, koji odbija da obznani zdravstveno stanje, ovo poriče. U intervjuu za televizijski kanal Elhiwar Ettounsi je 24. septembra izjavio kako „ima pravo da se predstavi“ na predsedničkim izborima 2019, ističući: „Kažu da sam star. Neka se onaj koji mi je ravan u mentalnim sposobnostima predstavi na izborima“.
U Maroku svi znaju da je kralj Muhamed VI bolestan, čemu svedoče i njegovi ponavljajući medicinski boravci u inostranstvu. Ali kada suveren prekine sa potpunom prozirnošću zdravstvenog stanja (kakvu je održavao njegov otac Hasan II), uključujući i transparetnost u štampi koja informiše Marokanke i Marokance o njegovim različitim bolestima i hospitalizaciji, onda se o bolesti ne zna ništa zvanično. Francuski poslanik Žan Glavani je 18. januara 2017, tokom prezentacije parlamentarnog izveštaja o adutima i slabostima Magreba, izjavio da Muhamed VI pati od „spore devolucije bolesti lečene kortizonom“. Nedelju dana kasnije je pred Nacionalnom skupštinom demantovao da „poseduje podatke o zdravstvenom stanju kralja Maroka“.
Međutim, više od kraljevih medicinskih briga komentare podstiču njegova odsustva. Marokanski novinar Ignjacio Sembrero je izračunao da je kralj od aprila do septembra 2017. u inostranstvu proveo 45% svog vremena, što je rekord. Operisan krajem februara 2018. u Parizu zbog srčane aritmije, čekao je mesec i pol dana dok se nije vratio u Maroko, opskrbljujući društvene mreže (…)
