Prašnjavo naselje između velikih sirijskih gradova Kobanea i Rake, Ain Isa, novi je administrativni glavni grad Demokratske Federacije Severne Sirije, nazvane još i Rožava. Prima nas Ilham Ahmed. Ova Kurdkinja poreklom iz Afrina predsedava izvršnim Demokratskim sirijskim savetom (CDS), političkim ogrankom Sirijskih demokratskih snaga (FDS) koje kontrolišu ceo severoistok zemlje. Ona odmah navodi detalje o projektu autonomije koji brani ovaj kurdsko-arapski savez: „Mi zahtevamo da buduća Sirija sadrži autonomne oblasti. Mi hoćemo novi ustav u kom će biti uključena decentralizacijaˮ, objašnjava nam ona koja je, u junu 2018, predvodila delegaciju CDS-a u Damasku na prvim razgovorima sa režimom Bašara El-Asada.
Jedan zvanični sastanak je već održan u Tabuki, gde su jednoj hidroelektrani na Eufratu hitno potrebne popravke. Samo onaj ko ima vlast može da obezbedi tehničare i rezervne delove za neispravne ventile. Dok se tehnička saradnja između CDS-a i Damaska može postići, politički sporazum u ovom trenutku nije verovatan. „Mi smo shvatili, slušajući izjave režima, da su za njih pregovori bili samo stvar taktike. Sa njihove strane ne postoje ozbiljni napori da se pregovori unapredeˮ, nastavlja Ahmed. Tako ona opravdava odsustvo sa sastanka sirijske opozicije održanog u Istanbulu: „Mi smo prava opozicija. Većina oružanih grupa na terenu su ekstremisti i imaju podršku Turske. Pokušaj da se postigne dogovor sa ovim radikalnim i džihadističkim grupama bio bi ravan samoubistvu.ˮ
Pregovarači CDS-a su otišli u Damask ne postavljajući prethodno nikakve uslove za sastanak. Hikmet Habib, Arapin iz Kamešlije, zamenik Ahmedove i član te delegacije, objašnjava: „Mi ne koristimo slogane poput onog: ˮŽelimo rušenje Bašara el Asada.ˮ To nije ključno pitanje. Važno je da se promeni ustav i da se iz temelja izmeni politički sistem Sirije. Tu se radi se o ogromnom deficitu demokratije. Odluke se donose u Damasku, i sistem zavisi od nekoliko porodica koje upravljaju zemljom.ˮ Sam el Asad govori čas jedno, čas drugo. On se u više navrata zakleo da će vratiti svaki pedalj Sirije, optužujući, u decembru 2017, Kurde da su izdajnici. Početkom maja 2018, on je međutim u jednoj televizijskoj emisiji potvrdio da vrata ostaju otvorena za dijalog sa FDS-om, pobrinuvši se da institucije uspostavljene na severu Sirije nazove „privremenim strukturamaˮ. Krajem ove godine, pregovori između Damaska i CDS-a su zamrznuti u očekivanju da se stiša situacija u Ildibu, gradu kojeg režim pre ili posle namerava da preuzme od džihadista.
Nakon što su Zaštitne jedinice naroda (YPG) i Zaštitne jedinice žena (YPJ), potpomognute Radničkom partijom Kurdistana (PKK) ponovo zauzele Kobane 2015, Kurdi su izabrali da ne proglase nezavisnost Kurdistana, već da uspostave jednu demokratsku federaciju inspirisanu komunalizmom ne pozivajući na prekrajanje granica. Nepoverenje unutar arapskih, turkmenskih i drugih zajednica prema Kurdima bilo je tada veliko. One su strahovale da će se oni koji su pobedili Organizaciju Islamske države (OEI) svetiti njima zbog lošeg tretmana sirijskih vlasti prema Kurdima. „Kurdi su mnogo propatili zbog politike asimilacije koju je predvodio basistički režim, podseća Habib. Otkako su FDS oslobodile zone koje je držao OEI, mi smo učinili velike napore da uspostavimo poverenje stvarajući komitete za pomirenje i savete koji predstavljaju sve ljude. Danas, možemo reći da 60% članova FDS-a dolazi iz arapskih plemena.ˮ Prema najčešćim svedočenjima, FDS su brojale četrdeset hiljada boraca i borkinja.
Sve do 2017, Rožava se sastojala od tri kantona sa kurdskom većinom: Afrin, Kobane i Cezire. Posle zauzimanja Rake, u oktobru 2017, i gubitka Afrina, u martu 2018, u autonomnoj (…)
