Kada su 1998. godine Britanci Sem i Den Hauzer osnovali Rockstar Games, ispostavu firme Take Two Interactive, video igrice su još uvek bile posmatrane kao tinejdžerska razbibriga, a javnost nije pokazivala naročito interesovanje za njih. Kako se tržište proširilo i na odrasle potrošače, Rockstar je krenuo da razvija naslove koji su privukli pažnju zbog svoje originalnosti i provokativnog karaktera. U brojnim epizodama njene franšize „Grand Theft Auto“ („GTA“), igrač se nalazi u ulozi uličnog kriminalca u otvorenom urbanom svetu („open world“ video igre, za razliku od „linearnih“, dopuštaju igraču veću slobodu u pogledu toga kako i kuda će se kretati kroy prostrano virtuelno okruženje, prim. prev.), što je često bilo povod oštrih rasprava u javnosti. Firma braće Hauzer, optužena da navodi omladinu na kriminal i nasilje, ima opasnu reputaciju... koju lukavo održava.
Ova dvojica biznismena shvatili su da im ustaljene matrice video igara neće biti dovoljne ukoliko žele da privuku ljude svojih godina. Njihove igre koncipirane su kao ozbiljna dela čija izrada zahteva velika ulaganja (265 miliona dolara, odnosno 230 miliona evra za GTA V) i ozbiljan umetnički rad. „Pravili smo ih za publiku za koju smo verovali da postoji,“, objasnio je Den Hauzer. „Za ljude koji igraju video igrice na konzolama, ali i čitaju knjige; ljude koji vole muziku.“
Ovaj recept pokazao se izuzetno uspešnim sa GTA IV, igrom koja je objavljena 2008. godine. Ona prati imigranta (igrom slučaja, poreklom iz Srbije, prim. prev.) koji uzalud pokušava da živi američki san. Dnevni časopis Libération (26. april 2008.) nazvao ju je „najvećom video igricom na svetu“, pre nego što će je ubrojati među „najveća remek dela [...] u tradiciji najznačajnih društvenih priča, poput onih iz dela Balzaka, Zole i Velsa“. Iako je, u odnosu na GTA IV, naredna epizoda bila razočaranje, njen crni humor, tipičan za ultranasilne i apsurdne akcione filmove, zaveo je kritičare. Uz njihovu pomoć, Rockstar-ov serijal dobio svoj opšte poznati epitet: L’Express ga je opisao kao „subverzivnu akcionu igru“ (14. septembar 2013. godine); Stratégies, kao „subverzivnu zlatnu žilu“ (14. novembra 2013. godine); Le Monde mu je pripisao „subverzivni duh“ (20. decembra 2013. godine). „Za izdavače [poput Rockstar-a], ključ uspeha krije se u jednoj reči: ’subvezivno’“, nešto ranije pisao je Le Figaro (7. jun 2012. godine). Postoji more sličnih (…)
