Posmatramo scenu u blizini ulaza u Prvu narodnu bolnicu u Hangdžouu, južno od Šangaja, u provinciji Džeđang. Ulica je tiha. Jedna starija žena stoji na trotoaru odvojenom od kolovoza barijerom koja joj dopire do kolena. Deluje kao da čeka taksi. Pali se zeleno svetlo, a kola, među kojima je i jedan sedan nemačke proizvodnje, kreću niz ulicu. Iznenada, žena preskače ivičnjak, izlazi na kolovoz i pada preko haube, potom odskače kao divokoza i seda na asfalt, prekrštenih ruku. Mladi vozač izlazi iz svog sedana i nervozno joj prilazi. Sledi sat vremena rasprave oko iznosa naknade u prisustvu dremljivih bolničara i jednog policajca koji je bio u prolazu.
Ovo je peng si – u bukvalnom prevodu „dodirivanje porcelana“ – pokušaj ucene putem lažnog udesa; fenomen koji je postao toliko uobičajen u Kini da su onlajn video platforme prepune često komičnih, a katkad dramatičnih kompilacija snimaka ljudi koji pokušavaju da ga sprovedu. To dovodi do sve većeg besa, na koji se nadovezuju i frustracije zbog drugih prevara: skandala vezanih za higijenske standarde ili prehranu, falsifikate, itd. Problem je narastao do tolikih razmera da bilo koje obećanje da će se prevarantima stati na put ima podršku među stanovništvom. Zbog toga je bilo lako uvesti sistem nadzora pod imenom „socijalni kredit“. Te tako, od prošlog leta, reči „poštenje“ (cheng) i „odgovornost“ (xin) krase propagandne postere koji promovišu ovaj skup privatnih i javnih mehanizama za ocenu pojedinaca, zvaničnika, preduzeća i profesionalnih sektora, koncipiran tako da nagrađuje dobre i kažnjava loše.
Lin Džunjue, istraživač iz Pekinga, jedan je od njegovih idejnih tvoraca. Hiljadu devetsto devedeset i devete on je na zahtev tadašnjeg premijera Žua Ronđija osnovao radnu grupu u kojoj je postavljen za glavnog inženjera. „Američke kompanije tražile su Žuu da osmisli način kako da se bolje informišu o kineskim kompanijama sa kojima su želele da posluju. Moje kolege i ja išli smo na studijska putovanja u SAD i Evropu i shvatili smo da treba da stvorimo nešto više od toga: ozbiljan sistem koji bi prikupljao podatke o solventnosti kineskih građana i preduzeća. Naš izveštaj pod naslovom ’Ka nacionalnom sistemu upravljanja kreditima’ objavljen je u martu 2000. godine, neposredno pre [zasedanja] dve skupštine. Pojam „socijalni kredit“ pojavio se 2002. godine, kada je jedan zvaničnik hteo da napravi jezičku paralelu sa socijalnom pomoći“, objasnio nam je.
Dve hiljade i šeste godine, Narodna banka Kine – centralna banka ove države – usvojila je princip credit score-a („kreditnog kotiranja“), po uzoru na SAD gde se ova ocena uglavnom kreće oko 300 poena (osrednji) i može se popeti do 850 (veoma dobar). Lin Džunjue je potom nastavio sa radom. „Hteli smo da istražimo kreditnu sposobnost u širokom smislu te reči, skupljajući daleko veći broj informacija. Na primer, one koje objavljuju ministastva za državnu bezbednost ili telekomunikacije. Komisija za razvoj i reforme usvojila je ovaj projekat je 2012. godine i odabrala pilot gradove.“
Naš sagovornik odbacuje olaka poređenja sa na Zapadu veoma popularnom orvelovskom televizijskom serijom Black Mirror i poriče da se radi o individualnoj državnoj oceni : „Nismo stigli dotle, iako smo otišli korak dalje od standardne procene solventnosti. O pojedincima ili organizacijama će se prikuljati najrazličitije informacije. To će pre svega omogućiti pojedincima i kompanijama bez iskustva ili duge ekonomske istorije koji imaju čiste dosijee da dobiju pristup zajmovima, tenderima i brojnim drugim novim prilikama, zahvaljujući novim kriterijumima.“
Programi „Nebeska mreža“ i „Oko sokolovo“
Program će do 2020. godine biti testiran u četrdeset i tri pilot zajednice. Svaka od njih odrediće zaseban set kriterijuma, sistem slovnih ili brojčanih ocena i ime sopstvenog pilot projekta. Tako će se u Sudžouu sprovoditi „Socijalni kredit šljivinog cveta“, a u Sjamenu „Socijalni kredit jasmina“. Gotovo svi će obrađivati deo podataka prikupljenih preko društvenih mreža ili aplikacija na smartfonima, ali i putem sve naprednijeg video-nadzora. Dve hiljade i dvadesete, sva javna mesta u većim gradovima biće pokrivena kamerama sa tehnologijom prepoznavanja lica – rezultat programa „Nebeska mreža“. Na selima će se sprovoditi program „Oko sokolovo“ koji će omogućiti njihovim žiteljima da povežu svoje televizore ili smartfonove sa kamerama na ulazima u sela. „Osećaj bezbednosti je najbolji dar koji jedna zemlja može dati svom narodu“, izjavio je predsednik Si Đinping u dokumentarcu koji se emituje na nacionalnoj televiziji od 10. jula 2017. godine, neposredno pre održavanja XIX Kongresa Komunističke partije Kine. Film ističe da se skoro svaka druga kamera za video-nadzor na svetu (42%) nalazi u Kini.
Lin Džunjue nadgledaće kako pilot zajednice koriste svoje sisteme socijalnog kredita. „Poštovanje putnih propisa uzeto je za ključan aspekt ocenjivanja u Sućijenu. U Rongčangu je naglasak na moralnosti i uljudnosti. U Hangdžouu gradimo reputaciju modernog i povezanog grada. Naš tim će pomno pratiti ovaj proces, starajući se o zaštiti ličnih podataka, za šta će biti potrebno izraditi okvire. Što se toga tiče, već postoji međunarodna norma ISTO/TC 290. Međutim, ona je previše ograničavajuća i uticaće nepovoljno na ekonomiju.“ Zaključuje rečima: „Do 2020. biće postavljena pravila i ustanovljene kazne i nagrade. Infrastruktura će biti izgrađena i država će moći da je koristi.“ Rok za Peking je 2021.
Od 2015. godine, Hangdžou kombinuje dva sistema ocenjivanja. Prvi je javni, tek u povoju i za njega ne zna niko od stanovnika ili stanovnica sa kojima smo razgovarali. Drugi je privatan, popularan i veoma cenjen među vlastodršcima: Sezam kredit Ent fajnenšla, finansijske grane Alibabe, prvaka kineske onlajn trgovine sa sedištem u Hangdžouu. Ovaj privatni kredit korisnicima aplikacije za elektronsko plaćanje Alipay (Zhifubao na kineskom) daje ocene od 350 do 950. Alipay u Kini ima monopol, i koristi ga ogroman broj ljudi. Visoko ocenjeni imaju „privilegije“ u vidu unosnih finansijskih proizvoda, kao i potrošačkih mikrokredita u okviru Huabei programa na Alipay-ju.
Zgrada Z Space, rad tima arhitekata iz Sijetla, predstavlja drugi kancelarijski prostor koji je Ent fajnenšl izgradio u četiri godine. Kompanija za sada upošljava „samo“ 3600 radnika i radnica, ali ovo zdanje može da ih primi 8000. Čuvari sa komunikatorima u uhu, obučeni u odela koja podsećaju na uniforme počasne garde, posmatraju kako mladi zaposleni u šarenim bermudama sa najnovijim Beats slušalicama promiču, pristižući na električnim biciklima ili u sportskim automobilima. Alipay je jedna od zlatnih koka poslovne grupe koja je u septembru 2018. brojala 700 miliona aktivnih korisnika (spram 500 miliona godinu dana radnije). Princip se zasniva na skeniranju QR koda (skraćenica za quick response; suštinski, radi se o dvodimenzionalnom bar kodu). Recite zbogom sitnišu: čak i prosjaci imaju kartice sa QR kodom oko vrata.
Korišćenje Alipay-ja, podrazumeva dozvolu Ent fajnenšlu da prikuplja buljuk ličnih podataka, poput putanja vožnji taksijem ili namirnica koje kupujemo u supermarketu, medicinskih troškova, čak i koliko novca dajemo prosjacima. Kao što Fejsbuk generiše reklame na osnovu interakcija svojih korisnika, Sezam kredit računa se putem neograničene kupovine preko Alipay-ja... Mada ne isključivo. „Uz saglasnost korisnika, Sezam sakuplja i analizira pet tipova podataka koje se beleže preko Alipay platforme, ali i putem drugih partnerskih aplikacija. Ti podaci su kupovne transakcije, otplaćivanje malih potrošačkih kredita, vlasništvo nad nekretninama i hartijama od vrednosti, lični profil korisnika – na primer njegov obrazovni nivo i interesovanja – i novčani transferi drugim korisnicima Alipay-ja“, objašnjava nam Le Šen, portparol Ent fajnenšla, dodajući: „Sezam (…)
