Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POBUNE I REPRESIJA U ANGLOFONIM REGIONIMA KAMERUNA

Lagano truljenje kamerunskog režima

Od kraja 2016. godine, dva anglofona regiona u Kamerunu nalaze se u političkoj krizi neviđenih razmera. Separatisti organizuju ogromne pobune nastavničkog kadra i učenika; sve je više sukoba sa vojskom. Ponovni izbor predsednika Pola Bije koji je na vlasti već trideset i pet godina, prošlog oktobra, samo je zaoštrio duboko ukorenjene tenzije

Uhvaćeno u stegu između separatista koji ga iskorišćavaju i vojske koja ga nemilosrdno tlači, kamerunsko anglofono stanovništvo još uvek čeka početak pregovora o budućem statusu oblasti u kojima žive. Nemiri su sprečili većinu ovih ljudi da izađu na glasanje prilikom predsedničkih izbora 7. oktobra. Predsednik Pol Bija – koji vlada od 1982. godine – očekivano je reizabran, osvojivši 71% glasova. On je ubedljivo porazio svojih osam konkurenata, pre svih Morisa Kamtoa iz Pokreta za obnovu Kameruna (Mouvement pour la renaissance du Cameroun – MRC), koji je osvojio 14%, i Džošuu Osiha, kandidata Socijaldemokratskog fronta (Social Democratic Front – SDF) za koga je glasalo 3% izašlih. Neslavan rezultat SDF-a, partije koja je oduvek bila Bijin glavni anglofoni rival, može se objasniti porastom broja napada i drugih oblika nasilja u anglofonom delu zemlje, gde stopa izlaznosti nije prešla 5%. Od novembra 2016. godine, skoro 300000 osoba moralo je da pobegne iz svojih domova. Nakon 1918. godine, Kamerun su, kao bivšu nemačku koloniju, podelile Velika Britanija i Francuska. Jedanaestog februara 1961. godine, deo zemlje koji se nalazio pod britanskom kontrolom podeljen je na referendumu: stanovništvo Južnog Kameruna odlučilo je da se pripoju Republici Kamerun koja je 1960. godine stekla nezavisnost od Francuske; Severni Kamerun odlučio je da se prisajedini sa Nigerijom. Danas, nekih pet miliona anglofonih Kamerunaca i Kamerunki (spram ukupnog stanovništva od dvadeset i četiri miliona) živi u dve oblasti koje se zovu Severozapad i Jugozapad i protežu se duž granice sa Nigerijom (videti priloženu kartu). „Jugozapad je, bez sumnje, najvažniji deo zemlje za proizvodnju nafte, kao i za poljoprivredu“, objašnjava ekonomista Djudone Esomba. „Ovaj region donosi 45% ukupnih deviznih prihoda zemlje.“ Najveći deo nafte u državi (čija eksploatacija predstavlja 12% bruto domaćeg proizvoda) crpi se u moru kraj anglofonske obale.

„Mržnja prema frankofonima“

Od novembra 2016. godine javljaju se separatistički pokreti u ovom regionu, osnaženi pobunama zaposlenih u prosveti i pravosuđu. Oni se bune protiv vladinih napora da centralizuje državu. Iako Ustav garantuje dvojezičnost i kulturne razlike, vlast propisuje pravosudne okvire inspirisane rimskim pravom, naspram common law-a (običajnog prava) čiji koreni sežu u britansku pravnu tradiciju koje je bilo zastupljeno u ovom delu Kameruna. Lokalno stanovništvo tumači ovaj potez kao provokaciju, u paketu sa još jednom: frankofoni profesori sistematski bivaju zaposleni da bi predavali engleski jezik u anglofonim školama! U ovakvoj, napetoj klimi, Nacionalni savet Južnog Kameruna (South Cameroon National Council – SCNC), pokret koji uživa podršku određenog dela dijaspore, 1. oktobra 2017. godine proglasio je ocepljenje „Ambazonije“. Separatisti su odlučili da svoju „državu“ nazovu po „Ambasu“, zalivu koji se nalazi južno od Mont Kameruna (najvišeg planinskog vrha u zapadnoj Africi, visokog 4070 metara). Takođe su odabrali zastavu (plavo-belu)... Prema navodima organizacije Amnesti internešnl (Amnesty International), više od četiri hiljade ljudi poginulo je od proglašenja „Republike Ambazonije“. Humanitarna kriza prelila se i na okolne oblasti u koje je pobegao najveći deo od ukupno 300000 izbeglica. Pored toga, još 25000 osoba moralo je da pobegne u susednu Nigeriju.

Postavljanje dvoje anglofonih ministara, oboje lojlnih predsedniku, u martu 2018. godine, samo je povećalo nezadovoljstvo u anglofonoj zoni. Polin Nalova Ljonga Egbe, bivša rektorka univerziteta u Bueji, svom rodnom mestu, iznebuha je postavljena na mesto ministarke srednjeg obrazovanja, uprkos svojoj katastrofalnoj reputaciji. Ona je 2016. godine, na opšte zgražavanje javnosti, pozvala policiju i žandarmeriju da tuku studente i studentkinje koji su štrajkovali. Ipak „kap koja je prelila čašu“, prema rečima Pola Erika Kinguea, šefa Kamtove kampanje, bilo je postavljanje Pola Atanga Njija na mesto državnog ministra za teritorijalnu (...)

Obim celog teksta : 1 905 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Kristin Holcbauer

je novinarka.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst