U Gvozdenoj peti (1908) američkog pisca Džeka Londona, socijalista Ernest napada „današnje vladare na njihovom terenu“: u klubu Filomata.
„’Nema milosti! Mi hoćemo sve ono što vi posedujete. Nećemo se zadovoljiti ničim manjim nego svim onim što vi posedujete. Želimo da uzmemo u svoje ruke krmilo vlasti i sudbinu čovečanstva. Evo naših ruku. To su jake ruke. Oduzećemo vam vaše vlade, vaše dvorce, svu vašu vladarsku udobnost, i od toga dana vi ćete morati da radite za svoj hleb kao što radi seljak u polju ili izgladneli sitni činovnik u vašim biroima. Evo naših ruku. To su jake ruke!’ (...)
Vikson se javio za reč na kraju rasprave. (...) On se naglo okrete Ernestu. Trenutak je bio dramatičan.
’To je, eto, naš odgovor. Nemamo reči da trošimo na vas. Kad ispružite svoje hvalisave jake ruke prema našim dvorcima i našoj kraljevskoj udobnosti, pokazaćemo vam šta je sila. U fijukanju granata i šrapnela, u klokotanju mitraljeza biće naš odgovor. Skršićemo svojom petom vašu revoluciju i gazićemo po vašim licima. Svet je naš, mi smo njegovi gospodari, i on će i ostati naš.’“
