Ponekad, dovoljan je jedan imejl da prikaže paniku koja zahvati ministarstvo pod napadom. Dvanaestog decembra, dve nedelje nakon što je počela pobuna u francuskim srednjim školama, jedan od akademskih direktora nacionalne obrazovne službe (naziv pozicije najvišeg funkcionera zaduženog za prosvetu na teritoriji jednog departmana, prim. prev.) poslao je direktorima srednjih škola za koje je zadužen sledeću poruku: „Kako bismo sprečili da naši učenici i njihovi roditelji primaju netačne, nepotpune ili čak iskrivljene informacije o reformi srednješkolskog obrazovanja i mature, zamolio bih vas da se postarate da naše škole objave da ne mogu da organizuju sastanke nastavnog kadra, roditelja i đaka.“ Zabrana rasprave kako bi se ugušilo neslaganje: ovaj metod ilustruje nesrazmernu moć koju su stekli nadzornici, sada nazvani „republičkim menadžerima “, na štetu predavača i predavačica. Reforma srednješkolskog obrazovanja i dostupnosti visokog obrazovanja može samo da dodatno osnaži taj trend.
Sve je otpočelo 30. novembra na poziv Nacionalne srednješkolske unije (L’Union nationale lycéenne – UNL). Želeći da obznani da „je i omladina besna“, sindikat je pozvao učenike i učenice da blokiraju svoje škole u znak protesta protiv ukidanja smerova u srednjim školama, selekcije za univerzitete, ukidanja radnih mesta, smanjenja zastupljenosti opšteg obrazovanja u programima stručnih smerova, ali i protiv rasta opšteg društvenog doprinosa (la contribution sociale généralisée – CSG), reforme železnice (Société nationale des chemins de fer français – SNCF), uvođenja obaveznog služenja vojnog roka... Poslednjeg proleća, UNL nije uspeo da organizuje proteste protiv Parcoursup-a, nove onlajn obrazovne platforme za upis na institucije visokog obrazovanja. Problemi koje je sindikat isticao ostali su preapstraktni za mnoge đake; prosvetni sindikati, na čije aktivnosti se srednješkolci često ugledaju, bili su podeljeni. Par meseci kasnije, čitava generacija maturanata i maturantkinja je platila cenu i istorija je krenula novim tokom.
Na pomenuti datum u potpunosti je blokirano više od sto srednjih škola. Ne u velikim gradovima, što je uobičajeno za ovu vrstu pokreta, već u ruralnim i periurbanim zonama; u malim i srednjim gradovima – Žjenu, Angreu, Lavalu, Božansiju, Pitivjeru, Sen Pristu, Živoru, Nevilu na Saoni, Gerondi, Turu, Setu, Vitreu, Blanjaku... Protest se nastavio i narednih dana i proširio i na siromašna predgrađa velikih metropola. Jedanaestog decembra, preko 450 srednješkolskih ustanova bilo je blokirano ili značajno ometeno u radu; protesti su uključivali hiljade đaka.
Uspomena na katastrofalno prvo iskustvo sa Parcoursup-om
Ova neobična geografija nije prosto posledica inspiracije koju je izazvao pokret „žutih prsluka“. Periurbane teritorije su potencijalno prve na udaru najavljenih mera. Reforma srednješkolskog obrazovanja predviđa zamenu trenutnih smerova (prirodni, društveni...), sistemom „menija“ u okviru kog bi učenici i učenice birali između dvanaest „stručnih kurseva“ u skladu sa onim što žele da studiraju na fakultetu. Iako će više kurseva (matematički, istorijsko-geografski, fizičko-hemijski...) od starta biti svugde dostupni, neki drugi (digitalni i IT, inženjering, umetnički...) postojaće samo u određenim školama – odluku će donositi nacionalni rektorat, na osnovu zahteva direktora škola – što povećava rizik od usvajanja specijalističke logike. Za učenike i učenice u velikim gradovima, ovo neće biti naročito pogubno: izvesno je da će u okruženju naći školu koja nudi željenu kombinaciju. Međutim, hoće li srednješkolci i srednješkolke u malim gradovima morati da se odriču željenog obrazovanja? Ili da putuju desetine kilometara?
Na ovu zabrinutost nadovezuje se uspomena na katastrofalno prvo iskustvo sa Parcoursup-om: nebrojeni dokumenti (…)
