Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

BORBA ZA AUTONOMIJU BEZ ŽELJE ZA NEZAVISNOŠĆU

Indijanci brane svoju teritoriju u Peruu

Dok peruanske političke elite tonu u korupcijskim skandalima koji su srušili konzervativnog predsednika Pedra Kučinskog, stanovništvo južno-američkih Indijanaca brani svoju autonomiju putem ideje ,,višenacionalneˮ države: koncepta koji je već upisan u ustavima Bolivije i Ekvadora

Jedva da je prošlo 8 sati otkako je naš brod napustio luku Santa Maria de Nieva, glavni grad pokrajine Kondorkanki, na severu Perua. Potrebno je pet sati da bi se stiglo do La Poze, malog meleskog grada u srcu zemlje vampija. gde živi nekih deset hiljada osoba – lovaca, ribara, baštovana, ali sada takođe učitelja, bolničarki, itd. – grupisanih u mala sela, ili „zadrugeˮ. Nalazimo se na severu peruanskog Amazona, pažljivo istražujemo oblasti Amazonas i Loreto.

Brod polako plovi uz Rio Santijago, koji teče zapadno od zelenog lanca Kampankis, poslednjeg uzvišenja Anda, pre ogromne amazonske ravnice. Na nekim mestima, brežuljci zemlje narušavaju konfiguraciju plaža. Jedan putnik nam objašnjava da su to tragovi nelegalnih aktivnosti rudara koji ispiraju zlato. Oni prekopavaju korito reka i.,ispirajuˮ zemlju koja sadrži živu da bi iz nje izdvojili taj dragoceni metal. Čovek, vampi ili avajun, vam o tome neće ništa više kazati. Ta tema kod njega izaziva nelagodu. Mnogo kasnije, saznaćemo da neki stanovnici te oblasti odobravaju vađenje zlata koje izaziva zagađenje okoline, što je protiv mišljena Velike Skupštine (Uun Iruntramu) autonomne teritorijalne vlade naroda Vampi (GTANW), koja je nedavno osnovana u nameri da se ne dopuste ekstraktivne aktivnosti. To je pozicija koja iznenađuje u kontinentalnom kontekstu čije je glavno obeležje trka za sirovinama, sa svim političkim tendencijama koje idu uz to.

Ova autonomna vlada je plod dugog procesa koji počinje 1990-tih, u kojem su učestvovali brojni antropolozi, pravnici i geografi bliski Američkim Indijancima. Pošto su mapirali teritoriju i njene resurse, dokazali da od davnina trajno zauzimaju taj prostor, Vampi su izabrali organe vlasti i obezbedili odgovarajući pravni okvir. Sa ovim aparatom, više stotina lidera se krajem 2015. izjasnilo u prilog stvaranja naroda vampa, posebno zahtevjući autonomnu upravu nad prirodnim resursima, koje je naročito priželjkivao privatni sektor. Njihov zahtev je do danas ostao bez odgovora, jer peruansko zakonodavstvo ne priznaje entitete kao što su domorodački narodi i vlade. Za državnu administraciju, postoje samo zajednice Američkih Indijanaca, ali koje se odnose samo na teritorijalno i demografski ograničene podskupove. Procenjuju se zakonski i administrativni problemi koje za Državu predstavlja pojava jednog naroda od 10 000 osoba koji zahteva autonomiju nad skoro 1 300 000 hektara tropske šume (što bi iznosilo 1% površine teritorije Perua).

Na horizontu, veliki betonski hotel znak je da stižemo u La Pozu. Rođena u Andima i na pacifičkoj obali, većina njenih stanovnika je došla da potraži sreću prodajom svih vrsta rukom rađenih proizvoda. Za njih, aktivnost u vezi sa ekstrakcijom prirodnih resursa, koji sadrže zlato ili ne, je neočekivana sreća. Nedavne napetosti sa susedima vampijima pozivaju međutim na oprez. Diplomata, portparol stanovnika, g. Fernardo Ramirez, želi da nam razjasni: „Ovde, u La Pozi, svi su protiv ilegalnog ispiranja zlata, jer to zagađuje reke.ˮ Pa ipak, neke prodavnice i dalje stavljaju oglase kao što je „Kupovina i prodaja zlataˮ, ostavljajući malo sumnje u vezi sa prirodom ekonomskih aktivnosti koje se ovde upražnjavaju.

Motocikl-taksi nas vozi do zajednice vampija Puerto Galileje. Skromna ulica, nazvana kale de la Amistad (ulica Prijateljstva), razdvaja dva sela. Ovo ime slabo maskira tenzije koje postoje između Vampija i onih koje oni ponekad sa gorčinom nazivaju.,naseljeniciˮ. G. Žeronimo Petsan, jedan od tvoraca autonomne vlade, prima nas u svom domu. Ovaj četrdesetogodišnjak pokazuje mirnu odlučnost, koja je rezultat godina borbe u okviru političke federacije vampija. Poziva nas na sutrašnji sastanak čija nas tema odmah uvlači u ono što je trenutno goruće pitanje: kakva treba da bude sudbina.,naseljenikaˮ optuženih da su umešani u nelegalne rudarske aktivnosti?

Nema blage romantične vizije

Autonomna vlada vampija se pojavila kao posledica činjenice da su pritisci na životnu sredinu bivali sve jači a Država ostajala sve pasivnija. Tokom leta 2015, delegacija poglavica vampija neumorno obilazi zajednice na granicama Rio Santijaga i Rio Morone. Ona nastoji da ih ubedi da je potrebno da podrže projekat teritorijalne autonomne vlade i da postanu deo celovite teritorije naroda vampija. Zamisao o celovitoj teritoriji rađa se iz razmišljanja koje seže u sredinu 1990-tih, a koje su podržavali advokati i antropolozi kao Pedro Garsija Hiero i Aleksandar Surales. Radilo se o iznalaženju načina koji će omogućiti da se prevaziđe opštinski nivo, koji je izvor podela, da bi se stiglo do mnogo šire teritorijalne zajednice.

Glavni argument Vampija je ekološki. Teški metali koje ispirači zlata odbacuju u zemljište i u reke ili prilikom pucanja naftovoda Norperuano (na severu zemlje) ugrožavaju životinjski svet, biljke i zdravlje celog stanovništva. 2016, zabeleženo je jedanaest pucanja naftovoda;ona su izazvala alarmantno zagađenje u tom delu amazonske šume. Slično tome, trgovina drvetom na veliko ili prekomerno izlovljavaje ribe, proglašeni su za opasnost po biodiverzitet i dobrobit stanovništva.

Tako je povezivanje zajedničkih prostora u okviru jedinstvenog pravnog okvira predstavljeno kao jedino rešenje za očuvanje teritorije predaka u borbi protiv ekstraktivne industrije zagađenja koje ona proizvodi. Kao što objašnjava g. Andreas Noningo, službenik vampija iz Porto Galee, stvaranje autonomne vlade je „strategija teritorijalne odbrane,to je odgovor naporima onih koji žele da nas podele na plemena ˮ. Jer je činjenica da kada bi svaka zajednica pregovarala od slučaja do slučaja samo u svoje ime sa preduzećima, to bi onda bilo sredstvo da ih dele, protiv čega Vampi nameravaju da se bore.

S druge strane, radi se i o pronalaženju izvesne teritorijalne fluidnosti koja lomi rigidnost opštinskih katastara i više odgovara staništu, tradicionalno mobilnom i disperzivnom, nekada privilegovanom u ovom delu Amazona. Evo jednog saopštenja o teritoriji koje g. Juan Nuningo, atuke (što odgovara ministru) zadužen za politički (...)

Obim celog teksta : 2 963 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Paul Kodjia & Rafael Kolio

su doktoranti antropologije i sociologije na École des hautes études en sciences sociales (EHESS) u Parizu.
PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst