Spisak zvanica na otvaranju ambasade SAD u Jerusalimu 14. maja 2018. godine bio je iznenađujuć. Pored izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na njemu su se našli i evangelistički sveštenici Džon Hedži i Robert Džefres. Prvi smatra da je Adolf Hitler bio „izraz božjeg gneva “; drugi da će svi Jevreji završiti u paklu. Obojica pripadaju struji američkog društva najprivrženijoj Izraelu: konzervativnim cionističkim hrišćanima. Prisutni su bili i Šeldon i Mirijam Adelson. Ovaj bračni par kockarskih magnata predstavlja najveće donatore Republikanske partije, kojoj su 2016. godine dali više od 82 miliona dolara, a za kampanju za izbore za Kongres u novembru 2018, 113 miliona. Oboje zdušno podržavaju Netanjahuovu konzervativnu vladu. Uz to, gospođa Adelson skoro je postala urednica Izrael Hajoma, propagandnog lista koji podržava „Bibija“ (deminutiv od Benjamin) u najvećoj meri finansiranog iz džepa njenog muža.
„Antirasistički batinaši“
Sa druge strane, u publici se nije moglo naleteti ni na jednog progresivnog Jevrejina. Oni nisu bili pozvani na ceremoniju iako čine većinu u SAD: prema izlaznim anketama, na izborima u novembru 2018, tri četvrtine jevrejskog biračkog tela glasalo je za demokratske kandidate.
Donaldu Trampu i Netanjahuu nije zajednička samo podrška cionističkih hrišćana i bračnog para Adelson. Obojica vole da pravdaju svoje neuspehe teorijama zavere. Takođe su iznenađujuće opušteni u trenutku u kom antisemitizam raste u Evropi i Americi. U avgustu 2017, neonacisti su defilovali ulicama Šarlotsvila skandirajući: „Jevreji nas neće zameniti“. Jedan od njih je kolima uleteo u antirasistički kontraskup i usmrtivši jednu ženu. U zvaničnoj reakciji Tramp je izjednačio dva sukobljena tabora, rekavši da se na skupovima ekstremne desnice mogu naći i „jako dobri ljudi“. S druge strane, premijeru Izraela trebalo je tri dana da reaguje – lakonskim tvirom u kom nije ni pomenuo američkog predsednika. Prepustio je svom sinu da se obrati političkoj bazi. Isto to ponekad radi Tramp sa svojom ćerkom i zetom. Neonacisti su „stvar prošlosti. Oni su vrsta u izumiranju“, uveravao je tad Jair Netanjahu na društvenim mrežama. „S druge strane, antirasistički batinaši i oni iz pokreta Black Lives Matter, koji mrze moju zemlju (kao i, po mom mišljenju, i same Sjedinjene Američke Države) postaju sve jači i počinju da dominiraju univerzitetima i političkim životom u Americi“.
Još skorije, 27. oktobra 2018. godine, kada je fanatični obožavalac Donalda Trampa ubio jedanaest Jevreja i Jevrejki u sinagogi u Pitsburgu, predstavnici izraelske vlade bez poziva su pohitali na mesto zločina. Negirajući postojanje ikakve veze između Trampovog govora mržnje i tog događaja, oni su ponovo optužili levicu. Naftali Benet, ministar za dijasporu i obrazovanje, vođa ultrareligiozne nacionalističke partije, Jevrejska kuća, bez ikakvog dokaza osporio je podatke Anti-Defamation League-a o porastu ekstremno desničarskog antisemitizma nakon dolaska Donalda Trampa na vlast. Glavni konzul Izraela u Njujorku, Dani Dajan, iskoristio je priliku da napadne laburističkog vođu u Britaniji, Džeremija Korbina. Ove izjave išle su u sasvim suprotnom smeru u odnosu na tihi marš koji je organizovala jevrejska zajednica Pitsburga u znak protesta protiv Trampa. Takođe, one su protivreče stavu Džefrija Majersa, rabina napadnute sinagoge, iznetom tokom kratke propovedi 3. novembra: „Gospodine predsedniče, reči mržnje vode delima mržnje. Govor mržnje vodi onome što se desilo u mom hramu.“
Sve skorašnje ankete pokazuju istu stvar : porast jaza između izraleskih Jevreja koji su izabrali vladu blisku ekstremnoj desnici i njihovih američkih sunarodnika koji su oduvek pripadali progresivnom kampu. Većina stanovništva Izraela mrzi Baraka Obamu; oni danas obožavaju Donalda Trampa i glasaju za partije koje podržavaju kolonizaciju i stalnu okupaciju Zapadne obale. Nasuprot tome, veliki deo američkih Jevreja i Jevrejki podržava Obamu i protivi se kolonizaciji.
Vojnici i osnivači kibuca
Potonji su oduvek bili rastrzani između svog političkog progresivizma i želje da podrže Izrael. Pre 1948. ideja da će jevrejska „nacija“ nastati (…)
