Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OKVIR

Kontroverzni projekat

Projekat osnivanja medijskog saveta u Francuskoj došao je na dnevni red nakon gostovanja Žana Lika Melanšona u „L’émission politique“ (Politička emisija), 30. novembra 2017. godine. Predsednik Nepokorene Francuske optužio je novinare kanala Frans 2 da su mu napravili „medijsku klopku“: „oni su zloupotrebili svoj autoritet kako bi vitoperili brojke i namerno lagali. (...) Kome se žaliti? Šta raditi u ovakvoj situaciji? Kakva sankcija će sprečiti da se ovako nešto ponovi?“ upitao je čitaoce svog bloga 4. decembra prošle godine, pre nego što je pokenuo peticiju „za stvaranje medijskog etičkog odbora“. Njegov poziv potpisalo je preko 190000 ljudi do novembra 2018.

„Lažna dobra ideja“

U sred afere Aleskandar Benala. 25. jula ove godine, predsednik Republike, Emanuel Makron, obratio se novinarima stanica BFM TV i Cnews: „Poslednjih dana napisali ste mnogo gluposti o platama i doprinosima. Sve to je bilo neistina.“ Par dana pre nego što će podneti ostavku, 9. oktobra, ministarka kulture Fransoaz Nisen sa skupštinske govornice obznanila je da je zadužila nekadašnjeg direktora agencije Frans-pres, Emanuela Oga, da pokrene „savet za medijsku etiku“. Prilikom rasprave o novom predlogu zakona vezanom za borbu protiv manipulacija informacijama, Nisen je uveravala javnost da će rasprava „otkriti postojanje širokog političkog konsenzusa (...) o mogućnosti stvaranja“ takvog saveta, iako je istakla da on neće moći da ugleda svetlost dana „bez značajne zajedničke privrženosti takvom poduhvatu“. Tokom kongresa povodom stogodišnjice Nacionalnog sindikata novinara (Syndicat national des journalistes – SNJ), 18. oktobra, novi ministar, Frank Rister potvrdio je da će ostati na istom kursu: „Iskreno verujem da bi takav savet koristio našoj demokratiji.“

Sličan poduhvat iz bliske prošlosti, koji je u februaru 2014. godine pokrenula Aureli Filipeti, okončan je nakon što nije postignuta saglasnost o njegovoj funkciji niti o načinima „primene“ etičkih razmatranja, „budući da bilo kakav oblik javnog regulisanja na tom polju, deluje teško ostvariv“. U konačnom izveštaju najviše su se isticale rezerve predstavnika medijskih izdavača, koji su smatrali da je postojeći okvir „efikasan i dovoljan“.

SNJ, kao najveći novinarski sindikat, uz podršku Francuske demokratske konfederacije rada (Confédération française démocratique du travail – CFDT), Francuske konfederacije hrišćanskih radnika (Confédération française des travailleurs chrétiens – CFTC) i drugih medijskih sindikata, zauzeo se 2012. godine za stvaranje medijskog saveta. SNJ je ideju o savetu priključio svojoj dugogišnjoj borbi za uključivanje etičke povelje u kolektivne ugovore profesionalnih novinara – što bi im dalo pravnu težinu na sudu – i za pravnu priznatost uredničkih timova – što bi im omogućilo da imaju većeg uticaja na medijsku praksu i odluke izdavača. Za SNJ-CGT (Confédération générale du travail – Opšta konfederacija rada), ove dve tačke su preduslov za raspravu o stvaranju medijskog saveta, na čija ograničenja ukazuje – kao za i SNJ-FO (Force ouvrière – Radnička sila). Potonji naročito smatra da bez njih savet ne bi mogao da se (...)

Obim celog teksta : 1 494 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

LMD

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst