Priča počinje tehnološkim probojem čiji je cilj bio da osujeti onlajn pirateriju. Netfliks je zato osmislio veb sajt koji je bio gotovo kao video-igrica: njegov interfejs bio je izuzetno fluidan. Svugde i stalno, bez gubitka protoka (streaming) rezolucija slike prilagođavala se rastućem broju korisnika. Netfliks je osvojio svet – sa izuzetkom Kine – zahvaljujući digitalnim uslugama Amazona. Bio je to nužni preduslov da bi se potencijalni klijenti odvratili od piratskih sajtova.
Kako bi se osigurala odanost mušterija, javila se potreba za privlačnim sadržajem. Od kraja 2000-tih, Netfliks kupuje prava za emitovanje od holivudskih studija i crpi korist od planetarnog globalnog talasa popularnosti televizijskih serija (Frends, La casa de papel, itd.) koje u programskim šemama predstavljaju oko dve trećine celokupne ponude. Međutim, on se od početka dodvoravao i manjinskim publikama. Vansen Maraval, francuski distributer se priseća: „Njihovi predstavnici su došli da me vide i tad su me upitali: ’Šta imaš od iranske kinematografije?’ Odgovorio sam im: ’Ovo ili ono vam je zanimljivo.’ Na šta će oni: ’Ma ne, zabole nas. Imaš trideset komada? Uzećemo sve!’ “ Od tada ova kompanija troši sve više novca kako bi kupila sadržaj. Te troškove finansira zaduživanjem ili iznenadnim podizanjem cene usluge. Međutim, pošto ima vlasništvo nad samo 8% sadržaja dostupnog na platformi, naspram 20% za NBCUniversal, Dizni i Vorner Media, ova platforma je još uvek u značajnoj meri zavisi od licenci koje dobija od velikih studija, među kojima ima i onih koji bi iznenada mogli da povuku svoj sadržaj za potrebe sopstvenih servisa za video striming za pretplatnike (subscription video on demand, SVOD). Netfliks je stoga udvostručio napor koji ulaže u stvaranje originalnog sadržaja.
Kompanija se upustila u produkciju 2011, a 2016. godine otvorila je svoj studio. Njen osnivač i direktor, Rid Hejstings, diplomirani informatičar sa Stenforda, kolevke Gugla, zna da tumači podatke koje ostavljaju korisnici: praćenje njihovog ponašanja, klasifikovanje njihovih želja, preporučivanje sadržaja iz kataloga, ukratko, osnaživanje algoritmova. Hejstings je takođe deo upravnog odbora Fejsbuka.
Netfliks je stvorio moćno sredstvo za oblikovanje svog proizvoda i ciljanje pretplatnika. To mu omogućava da zna da se nemačke komedije gledaju u Brazilu, koji je tačan trenutak u konkretnoj epizodi kada se gledalac navuče na seriju, u koje glumce ili teme bi bilo povoljno investirati, itd. Ova multinacionalna kompanija bira da snima na lokalu, na jezicima ciljanih država i sa poznatim glumcima i glumicama, što joj omogućuje da se ukoreni na teritoriji i istovremeno dobije medijsku pažnju. Tako je tri četvrtine serije Narcos, fikcije o narko kartelima zasnovane na istinitoj priči, snimljeno na španskom. To se desilo par godina pre izlaska Netfliksa na latinoamerčko i karipsko tržište, 2011..
Pre nego što je počela da stvara sopstveni sadržaj platforma je profitirala – na primer u Meksiku – od izostanka zakonske regulative o SVOD uslugama. Ona je pregovorima sa velikim latinoameričkim televizijskim kompanijama – Telemundom, Telefeom, Radio Kadera Nasionalom (Radio Cadera Nacional – RCN) – obezbedila prava na sadržaje koje lokalna publika voli, u ovom slučaju hiljade sati telenovela. One su predstavljale između 15 i 20% celokupne ponude. Na to je pridodato 80% holivudske produkcije koju ceo svet zna i već naširoko skida sa interneta, ponekad protivzakonito. Rani pretplatnici delili su svoje pristupne lozinke; bilo bi lako zaustaviti ih u tome, ali Netfliks je oduvek pokazivao toleranciju za praksu deljenja naloga: to je dobro i za (…)
