Danas se u Srbiji u postupku privatizacije nalazi preko 80 preduzeća, među kojima su Petrohemija, MSK, Telekom Srbija, Beogradski sajam, JAT tehnika, Luka Novi Sad, Hidrotehnika-Hidroenergetika, Dunav a.d, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Lasta, Tigar a.d, JAT apartmani Kopaonik, Rad Šumadija, Rudnik Kovin, Jumko, Holding kablovi Jagodina, Trajal korporacija, FAP korporacija, Tehnohemija a.d. Beograd, PIM a.d, Vojvodinaput – Bačkaput, Mostogradnja, Izdavačko preduzeće rad iz Beograda, Prosveta a.d, Zastava metal, Fabrika rezanog alata Čačak, Simpo Vranje i dr.
U vreme stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji, 13. avgusta 2014. godine, u postupku privatizacije je bilo 556 preduzeća, od kojih se 161 nalazilo u restrukturiranju. Prilikom obraćanja javnosti u novembru 2018. godine, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da je privatizacija jedan o glavnih zadataka Vlade i najavila privatizaciju, odnosno pronalaženje strateških partnera za Ikarbus, Lastu, BIP, FAM Kruševac i Luku Novi Sad. Februara 2019. godine, Nadzorni odbor transportnog preduzeća Lasta izabrao je konsultantsku kuću BDO Business Advisory iz Beograda za procenu imovine i kapitala ovog preduzeća sa 2.000 zaposlenih. Data procena treba da predhodi prodaji 77% kapitala ovog prevoznika u vlasništvu Republike Srbije, nakon konverzije njegovog poreskog duga od 700 miliona dinara u kapital preduzeća.
Iako su društvena praksa i naučni radovi pokazali da je privatizacija društvenog kapitala u Srbiji dovela do urušavanja osnova društvene reprodukcije, ona je i dalje glavni instrument državne ekonomske politike. Veliki broj privatizovanih društvenih preduzeća je prestao da postoji kao ekonomski subjekat i iza njih su ostali samo urušeni privredni objekti. Tako su, na primer, iza nekadašnjeg HK Viskoze iz Loznice, koji je zapošljavao 11 000 radnika, ostale samo ruševine sa kojih se skidaju sekundarne sirovine, metalni pokrivač sa krova, ploče sa obodnih zidova itd.
Najveći broj privatizovanih preduzeća završio je u stečaju ili je prodat kao imovina putem licitacije. Na primer, 20. novembra 2018. godine, stečajni upravnik Fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke, nekadašnjeg socijalističkog giganta u proizvodnji vozova, oglasio je njegovu prodaju kao pravnog lica putem javnog nadmetanja po početnoj ceni od oko 336 000 dinara. Dugovi ovog preduzeća koje se privatizuje kroz stečaj iznose 3 milijarde dinara. Istraživačko razvojni Institut Goša iz Beograda sa 40 zaposlenih, koji je bio 100% u državnoj svojini, prodat je krajem novembra 2018. godine, jedinom ponuđaču na tenderu, beogradskoj firmi Milenijum tim, po ceni od 970 125 evra. Privatizacija preduzeća metodom tendera sa samo jednim ponuđačem je raširena praksa prodaje društvenog kapitala u Srbiji.
Privatizaciju preduzeća u najvećem broju slučajeva prati otpuštanje radnika. Ilustrativan je skorašnji primer privatizacije Fabrike lekova Galenika, značajnog preduzeća farmaceutske industrije socijalističke Jugoslavije. Ministarstvo privrede Republike Srbije potpisalo je 2. novembra 2017. godine ugovor o prodaji 93,7% kapitala ovde beogradske kompanije sa kupcem Aelius iz Luksemburga. Prodajna cena iznosila je 16 miliona evra. Kupac je preuzeo obavezu izmirenja duga kompanije od 25 miliona evra bankama, kao i isplatu 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program. Pored toga, kupac se obavezao da u naredne dve godine na ime obaveznih investicija uloži 5,5 miliona evra i da broj zaposlenih ne spušta ispod 900. U vreme privatizacije, Galenika je imala 1400 zaposlenih. Međutim, do marta 2018. u njoj je ostalo samo 830 radnika.
Privatizacija društvenog kapitala u Srbiji podržana je od strane međunarodnih institucija finansijskog kapitala, kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF). Svetska banka je finansijski pomogla restrukturiranje velikog broja značajnih društvenih preduzeća u postupku privatizacije, kao što je, na primer, Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB Bor). Ova holding kompanija privatizovana je 18. decembra 2018. godine. Kineska kompanija Ziđin Majning kupila je 63% kapitala Rudarsko-topioničarskog basena Bor po ceni od 350 miliona dolara. Ugovorena su obavezna ulaganja u iznosu od 1,26 milijardi dolara, od toga 75 % u prve tri (…)
