Na kratkom crno-belom video snimku smenjuju se tamnoputa lica potlačenih u borbi. Neka imaju dredove, druga velove ili „palestinke“ – zajednička im je poruka na transparentima: „Prestanite da nas ubijate“, „Vratite nam našu ljudskost“. Slike iz Fergusona (država Misuri), gde se crno stanovništvo pobunilo protiv policije koja nije odgovarala za zločine koje je počinila, smenjuju se sa prizorima iz okupirane teritorije Palestine. Ovaj trominutni film, snimljen 2015. godine i naširoko deljen na društvenim mrežama, pružio je glas nepoznatim ljudima, ali u njemu se pojavljuju i slavna imena crnačke borbe: svakako aktivistkinja Anđela Dejvis, autorka eseja Freedom is a Constant Struggle: Ferguson, Palestine and the Foundations of a Movement. ali i filozof Kornel Vest, glumac i reditelj Deni Glover (koji je glumio Nelsona Mendelu na televiziji 1987. godine), pevačica Lorin Hil ili spisateljica Elis Woker. Akademkinja i advokatica Nura Erakat, od koje je potekla ideja ovog projekta, dobro je znala koliku moć nose likovih ovih poznatih disidenata i disidentkinja. Snimak se zove When I See Them, I See Us (Kad vidim njih, vidim nas) i pokazuje snagu solidarnosti između boraca i borkinja za afroamerička prava i slobodu palestinskog naroda. Iako su ove dve grupe ljudi bile naročito izložene nasilju države 2014. i 2015. godine, istorija njihovog saborništva duga je i turbulentna.
Hiljadu devetsto šezdeset i sedma – godina Šestodnevnog rata i izraelskog osvajanja pojasa Gaze i Zapadne obale – bila je kritična za razvoj pokreta za građanska prava u Americi. On se tada odrekao filozofije nenasilja i hrišćanskih okvira da bi zahtevao pravdu na drugačiji način. Black Power, kao pokret i kao ideologija, dopunjen je trećesvetaškim internacionalizmom i antikolonijalnim uticajem crnačkih aktivista i aktivistkinja rođenih 1930-tih i 1940-tih, bili oni komunisti, poput Pola Robesona, ili nacionalisti, poput Markusa Garvija i Malkolma Iksa. Iks je posetio Jerusalem 1957, a potom Gazu 1964. godine, krčeći stazu ka transnacionalnoj i kosmopolitskoj oslobodilačkoj borbi. U članku iz septembra 1964. godine pod naslovom „Zionist logic“. Malkolm Iks je kritikovao „kamufliranost“ izraelske „kolonizacije“, koja je slobodno sprovodila nasilje zahvaljajući strateškoj podršci Sjedinjenih Amedičkih Država, imenujući taj fenomen „dolarizmom“.
Izrael i SAD takođe su bile meta kritika dve tadašnje najbitnije crnačke grupe: Studentskog nenasilnog koordinacionog komiteta (Student Nonviolence Coordinating Committee – SNCC) i Crnih pantera. Odbacivši religijski bagaž svojih prethodnika, ovi mladi aktivisti i aktivistkinje napravili su otklon od spontanih simpatija afroameričkog stanovništa prema Izraelu, obećanoj zemlji naroda bivših robova koji je patio kroz istoriju. Od XVII veka, Egzodus je jedna od najdražih biblijskih metafora crnaca i crnkinja, pa je nastanak jevrejske države za njih bio izraz božanskog proviđenja. Tako je 1948. romanopisac Džejms Boldvin napisao: „Najpobožniji crnci smatraju se Jevrejima... Oni čekaju Mojsija koji će ih izvesti iz Egipta.“ Prognani Boldvin, koji je posetio Palestinu 1961. godine, izražavao je duboko saosećanje afroameričkog stanovništva za sve narode u potrazi za domom u koji se mogu vratiti, otadžbinom i zemljom u kojoj mogu naći svoje istorijske korene. Jedan američki crnac ili crnkinja teško da su mogli da razumeju jevrejsku potragu za zemljom slobode, ali su zato vrlo dobro znali šta znače otimanje i proterivanje.
Kritike za antisemitizam
Zbog toga je okupacija palestinske teritorije 1967. godine poništila cionističke tendencije među afroameričkim aktivistima i aktivistkinjama koji su, nakon što su se poistovećivali sa Jevrejima zbog njihovog ropstva, počeli da se saosećaju sa Arapima. Ironijom sudbine, dok je Martin Luter King spontano pozdravio nastanak Izraela, dvojica njegovih mentora, Mohandas Karamčand Gandi i Ganac Kvame Nkruma, javno su osudili cionizam u ime antikolonijalnih borbi koje su vodili. Članovi i članice SNCC-a, Kingovi neposlušni đaci, objavili su 1967. godine poziv na solidarnost sa palestinskim narodom.
Antiimperijalizam nove generacije crnih aktivista i aktivistkinja bio je pre svega „etnifikovano“ trećesvetaštvo; izraz solidarnosti sa tamnoputim narodima. Njihova generacija živela je život zatočenikâ u unutrašnjoj koloniji, a oni najnacionalističkiji nastrojeni zahtevali su neku vrstu dvodržavnog rešenja u samim SAD. Ova mimikrija dovela je do onoga što je istoričar Aleks Lubin nazvao „afro-arapskim političkim imaginarijumom “. Crni panteri su ubrzo uspostavili kontakt sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (POO). Za nju je povezivanje palestinskog pitanja sa antikolonijalnom, antirasističkom i antikapitalističkom borbom bilo zgodno i davalo je njenoj borbi univerzalni karakter uključujući Palestinu u dugu istoriju kolonijalne vlasti i prava na zemlju.
SNCC se istog trena suočio sa kritikama za antisemitizam, koje su ubrzo upućene i Crnim panterima. Svesni da su među njihovim članstvom ponekad postojale struje sklone antisemitizmu, glasnogovornici dvaju organizacija jasno su predočili svoj stav: protiv cionizma, ali ne protiv Jevreja. H. Rep (…)