1936. Komunistička partija Alžira (PCA) ocepljuje se od Francuske komunističke partije.
1946. Nacionalistički vođa Mesali Hadž osniva Pokret za pobedu demokratskih sloboda (Mouvement pour le triomphe des libertés démocratiques – MTLD), koji odmenjuje Partiju alžirskog naroda (Parti du pouple algérien – PPA), osnovanu 1937. i dve godine kasnije zabranjenu od strane kolonijalnih vlasti. Sa druge strane, Ferhat Abas, umerenija i liberalnija ličnost, osniva Demokratsku uniju alžirske pobune (Union démocratique du manifeste algérien – UDMA) koja zauzima mesto Prijatelja pobune i slobode (Amis du manifeste et de la liberté – AML).
1954. Nakon rascepa u MTLD-u, Front nacionalnog oslobođenja (Front de libération nationale – FLN) otpočinje ustanak i oslobodilački rat pozivajući sve Alžirce da mu se pridruže.
1955. FLN i PCA potpisuju sporazum koji obema organizacijama garantuje političku autonomiju. Alžirski komunisti mogu da se uključe u FLN kao pojedinci, ali ne i kao politička grupa.
1956. Prvi bratoubilački sukobi između FLN-a i Nacionalnog pokreta Alžira (Mouvement national algérien – MNA), kog su 1954. osnovali Hadž i njegove pristalice.
1957. Većina gerilaca bliskih PCA ulazi u FLN.
1962. Po osvajanju nezavisnosti, generalštab Vojske nacionalnog oslobođenja (Armée de libération nationale – ALN), vojnog krila FLN-a stupa na vlast, u savezu sa Ahmedom ibn Belom, obarajući Privremenu vladu alžirske republike (Gouvernement provisoire de la République algérienne – GPRA). Muhamed Budijaf, dugogodišnji vođa FLN-a prelazi u opoziciju i osniva Partiju socijalističke revolucije (Parti de la révolution socialiste – PRS).
1963. Prvi Ustav dopuštao je postojanje samo jedne partije: FLN-a. Hosin Et Ahmed, još jedan od starih vođa FLN-a buni se protiv zabrane višestranačja. On stvara Front socijalističkih snaga (Front des forces socialistes – FFS) i pokreće ustanak zbog čega biva uhapšen.
1964. Do tada tolerisana PCA biva zabranjena.
1966. Osnivanje Partije (…)
