Dok se Indijska narodna partija (Bharatiya Janata Party – BJP), vladajuća hinduska nacionalistička partija, sprema da na proleće odbrani svoju većinu na biralištima, ulica ne čeka: 8. i 9. januara, između 150 i 200 miliona ljudi izašlo je s posla širom cele zemlje i njihov bes preplavio je gradove. Autobusi u garažama, zatvoreni šalteri u bankama, đaci na neočekivanom raspustu, autoputevi pod blokadom, lutke premijera u plamenu: uzdrmana je celokupna ekonomija države. Policija je uhapsila desetine aktivista i aktivistkinja i ranila brojne radnike i radnice u štrajku, koji su, naročito u Radžastanu, dobijali udarce u glavu i otvorene prelome.
„Bolje sutra dolazi!“ Ovako je glasio slogan predizborne kampanje Narendre Modija, sadašnjeg premijera, iz 2014. godine. Pet godina kasnije, crni dani još uvek traju.
Istina, ekonomski rast od više od 7% nije beznačajan, i Međunarodni monetarni fond je pre nekog vremena čestitao Indiji na tome (FMI). Međutim, stopa nezaposlenosti je toliko zastrašujuća da ministarstvo rada više ne objavljuje njenu procenjenu vrednost od 2016. godine. Mladi doseljenici iz sela gomilaju se u urbanim centrima koji primaju sve pridošlice. Čak i visokobrazovani teško nalaze posao. Dve hiljade osamnaeste godine, železnica je najavila otvaranje 63000 novih radnih mesta; prijavilo se 19 miliona kandidata!
Modi je otpočeo privatizaciju banaka i železnice. Već je smanjio budžet za zdravstvo – koji je 2018. iznosio tek 1,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) – i obrazovanje (0,6% BDP-a). Isto je u planu i za budžete programa podsticaja zaposlenosti u ruralnim oblastima (Mahatma Gandhi National Rural Employment Guarantees Act, MGNREGA), programa besplatnih obroka u školskim menzama za svu decu, kao i planova za pijaću vodu i misija za opismenjavanje.
Raspravlja se i o promeni četrdeset i četiri državna zakona o radu koji su uveli četrdesetosmočasovnu radnu nedelju – osmočasovni radni dan i jedan dan odmora nedeljno – i obavezu dobijanja državne dozvole (…)
