Dugo vremena delovalo je kao da mediji i svetska diplomatija ignorišu rat u Jemenu. Ipak, njihov odnos se na kraju promenio, usled razmera humanitarne krize i ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu u oktobru 2018. godine.
Saudijska Arabija, glavna snaga u regionalnoj koaliciji koja od marta 2015. nastoji da na vlast u Jemenu vrati bivšeg predsednika Abda Raboa Mansura el Hadija kog su svrgnuli hutisti (pripadnici zeidske verske manjine, jedne od grana šiitskog islama), suočava se sa sve većim međunarodnim pritiskom. Dok situacija na terenu stoji. ratni zločini ove države javno se kritikuju. a prestolonaslednik Muhamed ibn Salman („MBS“) izgubio je veliki deo svog nekadašnjeg ugleda. Njegov pokušaj da uz pomoć velikih marketinških agencija – poput Publicisa, čija je većinska vlasnica Francuskinja Elizabet Badanter, ili Glover parka, čiji su osnivači vođe Demokratske partije u SAD – izgradi imidž modernizatora nije uspeo.
Među zapadnim silama, prodaja oružja saudijskoj monarhiji postala je kontroverzna. Još u martu 2018. lider Laburističke partije u Britaniji, Džeremi Korbin, optužio je premijerku Terezu Mej da „sarađuje“ sa ratnim kriminalcima. Rat u Jemenu doveo je do toga da je Senat u Vašingtonu izglasao rezoluciju u prilog obustavi vojne podrške saudijskoj koaliciji 13. decembra 2018. – bez obzira na to što republikanci imaju većinu u tom telu. Ovu odluku je potom potvrdio Predstavnički dom SAD, u kom većinu drže demokrate. Španija, Nemačka i Evropski parlament takođe su bili najavili uvođenje embargâ na ugovore o prodaji naoružanja (odnosno njihovo zamrzavanje), dok ih pretnje finansijskim kaznama zbog kršenja ugovora nije navelo da usvoje manje odvažan stav. Svejedno, za zapadne sile postalo je neuputno da se hvale prodajom oružja Saudijskoj Arabiji ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima, drugoj snazi u regionalnoj koaliciji.
Početak mirovnih pregovora u predgrađu Stokholma u Švedskoj u decembru 2018. godine bio je prvi uspeh specijalnog izaslanika Organizacije Ujedinjenih nacija (UN), Britanca Martina Grifitsa. Pošto je susret koji je trebalo da se održi u Švajcarskoj tri meseca ranije propao pre nego što je hutska delegacija uopšte pristigla, u trenutku početka dijaloga sukobljene strane nisu vodile nikakve pregovore više od osamnaest meseci. Međunarodni okvir ovaj put je obezbedio određeni napredak, naročito u vidu primirja u strateškoj luci El Hudaida na obali Crvenog mora, te kroz razmenu zarobljenika. U međuvremenu, mogućnost nastavka pregovora u Jordanu i Kuvajtu dovela je do talasa optimizma kakav se retko mogao osetiti od početka rata.
„Nemoć moćnih“
Pregovori u Švedskoj otpočeli su u trenutku u kada je delovalo da se Huti povlače, naročito pred ofanzivom otpočetom u junu 2018. godine na luku El Hudaida koja je bila pod njihovom kontrolom. Njihove oružane snage od tada su pokazale spremnost da se povlače sa teritorija koje se nalaze izvan njihovog sociološkog i verskog uporišta na visoravnima na severu zemlje gde je zeidsko-šiitski identitet većinski. Taiz, grad sa većinski sunitskim stanovništvom, u kom se dugo nalazila glavna linija fronta, doživeo je zatišje kad je pobunjenička opsada grada popustila. Međutim Huti nisu pred porazom: uprkos tvrdnjama određenih njihovih protivnika, poput onih koji pripadaju islamističkim organizacijama sunitskog opredeljenja i uživaju podršku arapske koalicije, za sada bi bilo iluzorno pričati da su pobeđeni.
Već četiri godine hutska upornost zadivljuje posmatrače. Njihov proboj od izolovanih planina do glavnog grada, Sane, kao i njihove vojne akcije u predelima u kojima im stanovništvo nije naklonjeno (poput većinski sunitskih teritorija) pokazatelj su neočekivane snage. U decembru 2017. godine oni su izvršili atentat na bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saliha, koji se neočekivano okrenuo protiv njih, nakon što je neko vreme bio u savezu s njima; ubrzo su svi ovaj potez smatrali za grešku koju će Huti skupo platiti. Ipak, uprkos šoku koji je izazvala smrt čoveka koji je vodio Jemen više od tri decenije, suočili su se sa slabim otporom – što svedoči njihovoj kontroli nad institucijama (…)
