Zakon o „fleksibilizaciji“ radnog vremena u Mađarskoj, koji je na snagu stupio 1. januara, izazvao je do sad neviđeni protestni pokret i doveo je do buđenja sindikata. Ove ne naročito brojne radničke organizacije (okupljaju tek 9% zaposlenih), dugo dovođene u vezu sa epohom jednopartijskog sistema pre 1989. godine, vratile su se u politički život. Nova generacija sindikalnih vođa uspela je da mobiliše hiljade ljudi da izađu na ulice Budimpešte protiv autoritarne vlasti premijera Viktora Orbana i njegovog „robovlasničkog“ zakona.
Novi zakon daje mogućnost poslodavcima da od zaposlenih, koji već moraju da rade četrdeset sati nedeljno, zahtevaju četiri stotine radnih sati prekovremeno godišnje – spram dosadašnjih dvesta pedeset, odnosno sto četrdeset i četiri početkom 1990-tih. Pored toga, ovaj prekovremeni rad može biti isplaćen do tri godine nakon što je obavljen, spram godinu dana prema prošlom zakonu. Najbitnija sindikalna centrala u državi, Konfederacija mađarskih sindikata (Magyar Szakszervezeti Szövetség, MaSZSZ), kritikovala je ovu meru koja „će dovesti do značajnog obaranja uslova rada i povećanja nivoa eksploatacije radnika“. Protestni skupovi u manjim gradovima na kojima se okupljalo po nekoliko stotina ljudi – neviđen prizor od povratka Fidesa na vlast 2010. godine – organizovani su pod zajedničkim sloganom: „Nećemo biti robovi!“
Iako Orban kritikuje Evropsku uniju, Međunarodni monetarni fond i svetsku banku, te nastoji da se prikaže kao zaštitnik naroda od neoliberalizma, on je rado promenio zakon o radu kako bi smanjio prava radnika i oslabio sindikate. Tvrdi da „otklanja glupe administrativne prepreke“ za one koji žele „da rade više kako bi više zaradili“, ponavljajući reči bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Dotični je 15. decembra, tri dana nakon što je zakon usvojen, bio gost mađarskog predsednika, mada nikome nije poznat razlog njihovog susreta.
Zakon je Fidesov odgovor na nestašicu radne snage koja je pogodila Mađarsku, kao i (…)
