17. juli 1973. Državni udar generala Mohameda Dauda kojim je ukinuta monarhija.
27. april 1978. Državni udar Nur Mohameda Tarakija i njegove Narodne demokratske partije Avganistana (NDPA).
14. septembar 1979. Premijer Hafizula Amin ubija predsednika Tarakija i dolazi na njegovo mesto.
24-25. decembar 1979. Intervencija sovjetske vojske koja okupira Avganistan. Početak rata protiv mudžahedina koji su dobijali pomoć od SAD. Babrak Karmal odmenjuje Amina.
30. septembar 1987. Mohamed Nadžibula (NDPA) izabran je na mesto predsednika republike.
14. april 1988. Ženevski dogovor između Mihaila Gorbačova i avganistanske vlade o povlačenju sovjetskih snaga koji je stupio na snagu 15. februara 1989. Početak građanskog rata između vladinih snaga i mudžahedina.
April 1992. Pad režima. Početak građanskog rata između mudžahedinskih struja. 26-27. septembar 1996. Talibani stvaraju Islamski emirat Avganistana zasnovan na strogoj primeni šerijata.
9. septembar 2001. Dvojica članova Al-Kaide ubijaju komandanta Severne alijanse Ahmeta Šaha Masuda. Nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra, Amerika kreće u napad na talibane.
Decembar 2001. Potpisivanje sporazuma u Bonu (5. decembar). Hamid Karzaj, bivši doušnik Central Intelligence Agency (CIA), postaje privremeni predsednik. Uspostavljanje Međunarodne bezbednosne snage pod komandom Organizacije Severoatlantskog sporazuma (NATO).
4. januar 2004. Usvajanje novog Ustava kojim se uvodi islamska republika. Karzaj izabran za predsednika.
22. jun 2011. Početak povlačenja francuskih NATO snaga koje je okončano krajem 2014.
5. april 2014. Bivši ekonomista Svetske banke, Ašraf Gani dolazi na mesto predsednika. Rat se nastavlja.
Februar 2016. Početak multilateralnih mirovnih pregovora u Moskvi.
Februar 2018. Početak dijaloga između SAD i talibana u Dohi.
