Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PONOVNO ČITANJE ŽILA MIŠLEA

Legendarni narod

Sa francuskom revolucijom počinje da se pojavljuje narod, na ulicama i u političkim govorima. Ali šta je narod? Nacija, narodne mase, masa sveta? Istoričar Žil Mišle ne odbacuje ove dvosmislenosti, ali veliča narod kao idealnu figuru, nosioca bratstva

Godine 1846, Žil Mišle, šef katedre za istoriju na Kolež de Fransu, poznat kao medijavelista, objavljuje malu knjigu pod naslovom Narod. Ovaj esej je doprineo da se on kasnije transformiše u republikansku ikonu, promotera.,velikog nacionalnog narativaˮ, tako dragog Trećoj Republici. On je takođe za dugo vremena učvrstio zamisao koja je bila istovremeno grandiozna i bliska francuskom narodu – između rada i pobune – kao izuzetne nacije, koja je dovela do afirmacije jednakosti među ljudima.

Bilo je to, bez sumnje, po prvi put da je jedan istoričar uzeo na sebe obavezu da opiše, razume, da slavi.,veliku nemu Francuskuˮ, onu koja je pripadala radnicima, svim onim nevidljivim ljudima,.,koje je već dugo nadjačavala jedna mala Francuska, bučna i nemirnaˮ. Ali, ako je Mišle tada prvi koji ga imenuje i najsistematičnije proučava, uspon naroda kao heroja istorije, karakteristika je velikog romantičarskog pokreta u celoj Evropi, i odvija se na talasima revolucije 1789. godine i pobedâ.,malog kaplaraˮ – nadimak Napoleona Bonaparte – zahvaljujući gorčini i političkom previranju u suočavanju sa onim što je došlo posle toga.

Kada Mišle odlučuje da učini da progovore.,oni kojima čak nije dato da znaju da li imaju pravo na svetˮ, Luj-Filip je kralj Francuske, zahvaljujući veoma efikasnoj konfiskaciji revolucije od 1830. godine i svoja Tri slavna.,julska danaˮ. Pristalice republike ipak nisu nestale. Što se tiče socijalnog pitanja, u pozadini industrijske revolucije, ono se postavlja kao sve akutnije. Bedu radnika je sve teže ignorisati. Dve pobune (1831. i 1834. godine) tkača u Lionu, odlučnih da odbiju sniženje zarada, obeležile su duhove tog doba. Istraživanje Luj-Renea Vijerma, Slika fizičkog i moralnog stanja zaposlenih u manufakturama pamuka, vune i svile (1840. godine), tako dobro potvrđuje brutalnost eksploatacije koja će dovesti do zakona o dečijem radu. Od Knjige naroda Felisite de Lamne do Organizacije rada Luja Blana, od Šta je svojina? Pjer-Žozefa Prudona do Putovanja u Ikariju Etijena Kabea, brojni eseji svedoče o snažnom (...)

Obim celog teksta : 1 042 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Evelin Pieje

PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst