Najava američkog državnog sekretara Majka Pompea o imenovanju neokonzervativca Eliota Ejbramsa za specijalnog izaslanika u Venecueli, 25. januara, nije ostala nezapažena. Odluku da se ovom čoveku poveri zadatak da radi na zbacivanju predsednika Nikolasa Madura štampa je protumačila kao svedočanstvo o nezavisnosti Pompea od predsednika Donalda Trampa. Njegov nesrećni prethodnik, Reks Tilerson, bivši predsednik i izvršni direktor Ekson Mobila, zaista se nadao da će angažovati Ejbramsa. Ali Tramp se tome protivio, uprkos lobiranju desničarskog senatora Šeldona Adelsona, koji kako izgleda inače od predsednika dobija ono što želi. Koji je uzrok ovog odbijanja? Ejbrams se udružio sa drugim neokonzervativcima kako bi kritikovao Trampa na republikanskim unutarstranačkim izborima 2016. Čak i napori predsednikovog zeta, Džareda Kušnera, pokazali su se uzaludnim, njegov savetnik u to vreme, Stiven Banon, ubedio je stanara Bele kuće da je Ejbramsa diskreditovala njegova reputacija.,globalisteˮ.
Masakri i akti genocida
Prema časopisu Blumberg, ovo unapređenje otkriva da je došlo do.,zaokretaˮ:.,Njegovi stavovi su reprezentativni za spoljnu politiku koju je Tramp ismevao tokom svoje kampanje—uključujući podršku ratu u Iraku, koji je on dugo kritikovao. Ali, izgleda da se Ejbrams, baš kao i predsednik. promenioˮ. Ova ideja da se.,ljudi menjajuˮ takođe se nalazi među objašnjenjima koja je dao Ejbrams da bi izbrisao svoju ulogu u skandalu.,Irangejtˮ—kada je administracija Ronalda Regana finansirala svoju podršku antisandinističkim snagama kontras u Nikaragvi tajnim prodajama oružja Teheranu—, predstavljajući je kao beznačajnu. Međutim, uhvaćen u zamku ove afere, Ejbrams je morao da prizna krivicu po dve tačke optužnice za prikrivanje informacija od Kongresa. On je uklonjen iz Okružnog suda u Kolumbiji, pre nego što ga je pomilovao predsednik Džordž W. Buš..,Mislim da to nije ni najmanje važno, komentarisao je on. Nas ne zanima ono što se desilo 1980-tih, već šta se dešava 2019. godine.ˮ
Sudeći po Ejbramsovoj prošlosti, 2019. može da bude katastrofalna za venecuelanski narod. Kao mlađi pomoćnik Kongresa pre nego što je imenovan u Reganovoj administraciji na niz položaja u vezi sa ljudskim pravima u Centralnoj Americi, ponovo aktivan u drugoj administraciji Džordža W. Buša, on je tada igrao militantnu ulogu u think tenku Savet za međunarodne odnose, i nekoliko konzervativnih jevrejskih organizacija. Sa izuzetkom Henri Kisindžera i Ričarda.,Dikaˮ Čejnija, mali broj visokih američkih funkcionera je toliko doprineo primeni mučenja i masovnih ubistava u ime demokratije. Posle.,Irangejtaˮ, njegovo napredovanje u visokim sferama američke spoljne politike, zahvaljujući medijskom tretmanu koji ga predstavlja kao respektabilnu ličnost, daje nam jasniju sliku o funkcionisanju ovog uskog kruga. A posebno što on nimalo ne mari za vrednosti u čijoj se odbrani američki političari redovno angažuju.
Na početku svoje karijere, dok je bio u službi demokratskih senatora Henri.,Skopaˮ Džeksona i Danijela Patrika Mojnihana, Ejbrams je doprineo naporima neokonzervativaca da Demokratska partija 1970-tih godina prihvati ratoborni intervencionizam. Ali, otpušteni sa najviših pozicija administracije od strane Džejmsa Kartera, oni menjaju kurs..,Bili smo potpuno isključeni, žali se Ejbrams. Dobili smo samo jedan beznačajan položaj: specijalnog pregovarača. Ne za Polineziju. Ni za Makroneziju. Već za Mikroneziju.ˮ Nakon što je sebi izgradio udobno gnezdo u srcu Reganove administracije, brzo se probio u redove Stejt Departmenta. On prolazi kroz funkciju pomoćnika državnog sekretara za međunarodne organizacije, a zatim—prilično ironično—za.,ljudska pravaˮ, i najzad za međuameričke (…)
