„Ne, ne i sto puta ne, Sions po (Pariski institut za studije politike, prim. prev.) nije biznis škola, niti će to ikad biti.“ Ove reči Rišara Dekoana, direktora pomenute ustanove iz pariske ulice Sen Gijom, štampane su u broju časopisa Challenges posvećenom poslovnim školama. Naslovnicu tog broja krasi fotografija... samog Dekoana.
Sudeći prema kursevima koje Sciences Po nudi (pre svega upravljanje ljudskim resursima i bankarstvo), broju vanrednih profesora iz poslovnog sveta (od ukupno hiljadu četristo predavača samo je šezeset i šest redovnih profesora), negovanju odnosa sa partnerskim kompanijama (BNP Pariba, Loreal, Akor, Andersen, Šlumberger, itd.), ili pažnji koju posvećuje položaju svojih diplomaca, kao i rang listama francuskih i međunarodnih biznis škola, on se bez sumnje može uvrstiti upravo među takve ustanove.
U izveštaj upravnom odboru fakulteta podnesen 21. marta 2006. Dekoan je ubacio dug spisak promena i inicijativa: produženje trajanja studija, diverzifikacija upisa, obavezni semestri izvan Francuske, privlačenje stranih studenata, dogovori sa univerzitetima u drugim zemljama, stvaranje lokalnih odeljenja. Ne zaboravimo otvaranje podružnice za selekciju studenata iz defavorizovanih obrazovnih zona, odnosno škola iz zona prioritetnog obrazovanja (zone d’éducation prirotaire – ZEP), uz pomoć sistema konvencija o prioritetnom obrazovanju (conventions d’éducation prioritaire – CEP). Spisak, koji uključuje još mnogo toga, služi kao dokaz odlučnosti uprave da ovaj fakultet pretvori u alat za transformisanje francuskog društva.
Nepolokolebljivo fokusiran na rast, Sciences Po potvrđuje svoj izvorni cilj obrazovanja elite. Kako bi obavljao ovaj zadatak u doba povlačenja države, on se trudi da se prilagodi novim trendovima mondijalizacije i vladavine tržišta, šireći svoj uticaj i moć. Ova škola čuva svoj monopol nad političkim naukama, a državni ispit za profesore politikologije je se održava u njenim prostorijama. Sličan obrazovni program vezuje je za univerzitet Pariz-IV. Konačno, usled osoblja koje pokriva širok spektar stručnosti – prikazan kao istinsko sveznanje – i sve većih finansijskih potreba, Sciences Po je stvorio konsultantsku kancelariju koja se po strukturi približava privatnoj kompaniji. „Sciences Po divelopment“ hvali se time što okuplja stručnjake iz više od trista sedamdeset oblasti: ekonomski rast, građanska prava, Libija, Kuba, socijalna pitanja; ali i muzika, rak, sport ili gojaznost. U ovom svetu skromnost više nije vrlina.
Bez obzira na taštinu, firma Sciences Po predstavlja nešto što se u ekonomiji naziva horizontalnom koncentracijom. U ovom slučaju, ovaj tip razvojnog puta nije bitan samo za kompaniju, već i za odnos prema javnim dobrima, jer on leži u osnovi sistema preklapanja između svetova ekonomije, politike, novinarstva, istraživanja javnog mnjenja i drugih. To se najbolje vidi u domenu medija – iako on nije strateški najbitniji. U svetlu krize tradicionalnih škola novinarstva uprava fakulteta je zatražila od Mišel Kote da sastavi evaluaciju. U svom izveštaju ona je predložila – gle čuda – da Sciences Po otvori školu novinarstva. Otvorena 2004. godine, gestom uglađenog „enarhističkog“ („enarchie“ se odnosi na diplomce najprestižnije visokoobrazovne ustanove u Francuskoj, (…)
