Asistentima za negu, koji su u februaru 2017, tražili da se u njhovoj ustanovi zaposle najamni radnici kako bi mogli da se na dostojanstven način brinu o starijim osobama u njihovoj nadležnosti, Fransoa Fijon je odgovorio:.,Zar želite da se dodatno zadužujem?ˮ. Ovaj kandidat Republikanske partije na predsedničkim izborima posetio je smeštajni objekat za starije (Ephad) u Briju-na-Marni, gde su zaposleni govorili o teškim uslovima u kojima rade:.,Noću nas ima dvoje koji brinu o osamdesetčetiri [lica smeštena u ustanovi], i mi ih negujemo sve do 3 sata ujutro!ˮ
Nakon ove epizode, ogorčenje se samo povećalo, dok je nekoliko ustanova bilo pogođeno spontanim i izolovanim štrajkovima. Pokret za bolje uslove rada osnovan je 3. aprila 2017. u Fušeranu (Jura) u objektu koji pripada privatnoj grupi Opalin. Asistenti za negu istrajali su u svojim zahtevima više od sto dana, uz ravnodušnost većine medija. Sredinom jula Le Mond objavljuje njihova svedočenja: petnaest minuta za higijenu, odeću, doručak i lekove za svako smešteno lice koje budimo u ranu zoru; u podne, jedan jedini zaposleni za hranjenje šest osoba; uveče, odlazak na spavanje njih četrdesetoro obavi se za tri minuta..,Mi ih ne stavljamo u krevet, već ih ubacujemoˮ, objašnjava jedan od štrajkača. Tada na lice mesta dolaze televizijske ekipe. Ministarka zdravlja, Agnez Bizin, ispitivana je u Narodnoj skupštini. Oni koji se još nisu suočili sa takvom situacijom u svojoj porodici otkrivaju mučni tretman starijih osoba zavisnih od tuđe pomoći i zaposlenih koji se brinu o njima.
Istovremeno, jedna studija o Zdravstvenom osiguranju otkriva da u sektoru pomoći i usluga osobama ima 93,6 nesreća na poslu na 1000 zaposlenih, skoro tri puta više od nacionalnog proseka. Umor, stres, nasilje pacijenata i delikatno postupanje sa ljudima zavisnim od pomoći objašnjavaju ovako visoku stopu nesreća, kao i 30% više odsustvovanja s posla nego u celom zdravstvenom sektoru. Jedna druga studija pokazuje vrlo zahtevno radno vreme: nepravilnu izmena između dana i noći, sa radnim danom koji ponekad traje i dvanaest sati i sa korišćenjem svakog drugog vikenda... Ovaj ritam otežava usklađivanje profesionalnog i ličnog života, dok 87% zaposlenih čine žene, često samohrane majke.
Osoblje Ehpada mora da brine o sve starijoj i zavisnijoj populaciji. Krajem 2015, 728 000 ljudi je živelo u nekom od tih objekata, ili 10% osoba starijih od 75 godina. Broj starijih od 90 godina popeo se u 2011. na 35%. Među njima, 49% je patilo od sindroma demencije, često povezanih sa Alchajmerovom bolešću, a 35% od hroničnog poremećaja ponašanja. Najzad, dolazak u ustanovu sada je sve kasniji, sa prosečnom starošću od 85 godina i 9 meseci. Broj osoba starijih od 85 godina je porastao na 2,1 miliona 2018. Porodice odlažu ulazak u ustanovu, često zbog finansijskih razloga, a tome doprinose politike kućne nege.
,,Biće potrebno da se spusti nivo kvaliteta vaše negeˮ
Krajem 2017, došlo je do sindikalnog povezivanja uz podršku Nacionalne federacije udruženja i prijatelja starijih osoba i njihovih porodica (Fnapaef) i Udruženja direktora u službi starijih osoba (AD-PA). Prvi nacionalni štrajk u istoriji Ehpada, 30. januara 2018, bio je veliki uspeh, sa 31,8% štrajkača i dodeljenog osoblja (da bi se obezbedilo pružanje minimalnih usluga). Mnogi negovatelji koji nisu mogli da se pridruže pokretu prikačili su na bluze bedževe solidarnosti sa štrajkačima. Sindikati zahtevaju revalorizaciju plata, povećanje broja negovatelja i ukidanje reforme cena Ehpada, koji kažnjava te ustanove u korist unosnih privatnih ustanova.
Nacionalni štrajkovi, međutim, učinili su da se čuje reč zaposlenih, sada podeljenih između osećanja ljutnje i rezignacije. Njihova glavna briga je da odbrane dostojanstvo korisnika ustanova, čak i pre nego da zadovolje svoje profesionalne zahteve..,Pre smo govorili o.,pacijentimaˮ ili.,rezidentimaˮ; sada odgovorni u Ehpadu sebi dozvoljavaju da javno govore o.,klijentimaˮ, konstatuje Mari-Šantal Žozef-Edmond, aktivistkinja Generalne konfederacije rada CGT (najveći francuski sindikat, prim. prev.). Ona je negovateljica u bolnici Fumel (Lot-e-Garon), u zatvorenoj jedinici za obolele od Alchajmerove i sličnih bolesti koji su, sve do 2015. bili u jedinici za trajnu negu (USLD). Ovi poslednji su dugo vremena koristili veća sredstva i veći personal od onog u Ehpadu.
Da bi se nadoknadio nedostatak osoblja, mnogi zvaničnici Ehpada morali su da kao pomoć pozovu ljude koji su radili po ugovoru. Neobučene, bez sigurnog posla i nedovoljno plaćene, te osobe su (…)
