Devetnaestog decembra 2018. godine, sudanska vlada je, uz druge mere, najavila trostruko povećanje cene hleba – sa jedne na tri sudanske funte (sa dva na šest evro centa). Ova mera odrazila je želju vlasti da pojača politiku štednje uspostavljenu 2013. godine, kako bi se odgovorila na galopirajuću inflaciju (70% u decembru 2018) i urušavanje domaće valute (2009. godine, jedna sudanska funta vredela je 0,42 dolara, a 0,02 dolara krajem 2018). Stanovništvo, koje je već bilo pogođeno planom štednje zvaničnog Kartuma pod nadzorom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz 2017. godine, kao i stalnim nestašicama osnovnih namirnica i goriva, idućeg dana reagovalo je izlaskom na ulice najvećih gradova u zemlji. Njegovi slogani bili su jasni i jednostavni: „Padni i to je to!“ (tasqout bass); „Sloboda, mir i pravda!“; „Narod bira revoluciju“; „Narod želi slom režima“; ili prosto „Revolucija!“.
Od 2011. i „arapskih proleća“, Sudan neprestano potresaju protesti koji su često bili veoma lokalizovani i bez izuzetka suočeni sa državnom represijom. Revolucionarni pokret započet u decembru 2018, čiji je cilj da sruši režim, izdvaja se po svom nacionalnom i ujedinjujućem karakteru, kao i po tome što uključuje više aktera koji uživaju značajan ugled među narodom.
Od samog početka, Savez za slobodu i promene (Alliance for Freedom and Change – AFC) igrao je pokretačku ulogu u ovom sukobu, koji je 11. aprila doveo do odlaska Omara el Bašira s vlasti. AFC predstavlja nastavak Nacionalnog demokratskog saveza (National Democratic Alliance ¬– NDA), osnovanog 1995. u Eritreji. U njemu su se našle organizacije čiji je rad bio zabranjen pod režimom predsednika el Bašira. On je došao na vlast 1989. godine, nakon vojnog udara organizovanog od strane teologa i političara Hasana al Turabija. Turabi (preminuo 2016. godine), koji se nalazio na pozicijama ministra pravde, kao i spoljnih poslova, bio je vođa Nacionalnog islamskog fronta, sudanske ispostave Muslimanskog bratstva.
Trenutno, AFC je sačinjen od više organizacija, uključujući veoma aktivno Udruženje sudanskih profesionalaca (Association of Sudanese Professionals – ASP) koje obuhvata osam profesionalnih komora, uključujući inženjersku, advokatsku, lekarsku i komoru srednješkolskih profesora i profesorki. ASP je nezavisan od sudanskih sindikata koji su u službi režima. Na početku protesta protiv podizanja cene hleba, ASP-u se priključilo još nekoliko koalicija i partija legalne opozicije. Među njima je i Nidaa el Sudan („Poziv Sudana“) čija je glavna članica partija Uma (centristi) i uticajni Sadek el Mahdi – bivši premijer iz vremena kratkotrajne demokratske faze 1985-1989 – ali i Nacionalne snage konsenzusa, levičarska koalicija koja uključuje i Komunističku partiju Sudana.
„Svi smo mi Darfur“
Prvog januara, objavivši Deklaraciju slobode i promene (Declaration of Freedom and Change – DFC), AFC je prihvatio zahteve ASP-a. Politički program sadržan u tom dokumentu suštinski predviđa uspostavljanje civilne i demokratske prelazne vlade u trajanju od četiri godine. Nakon hapšenja el Bašira, 11. aprila, usledilo je raspuštanje parlamenta i uspostavljanje „prelaznog“ vojnog režima oročenog na dve godine. AFC nije pristao na takav razvoj događaja i odmah je osudio „unutrašnji državni udar režima“ ponavljajući zahteve za istinskom promenom. Odlučnost demonstranata i demonstrankinja okupljenih ispred generalštaba nije jenjavala, pa je Vojni tranzicioni savet morao da načini više ustupaka. General Avad ibn Uf, koji je kratko služio kao šef ovovog tela, te Salah Goš, moćni direktor Nacionalne obaveštajne i bezbednosne službe (National Intelligence and Security Service – NISS) smenjeni su sredinom aprila. Od tada AFC, koji još uvek može da mobiliše stotine hiljada mirnih demonstranata, i vrhovna komanda vojske odmeravaju snage.
Duboki razlozi izbijanja revolucionarnog talasa u Sudanu leže u šteti koju je državi nanela tridesetogodišnja vojno-islamistička diktatura predsednika el Bašira, kao i u dugotrajnijim procesima moderne istorije Sudana. Pre svega, treba se osvrnuti na višestruko nazadovanje koje je Sudan iskusio od državnog udara 1989. (…)
