Kompanija Fejsbuk je na jesen 2018. izbacila aplikaciju pod imenom Dejting, pridodavši je na dug spisak aplikacija namenjenih spajanju ljubavnih i seksualnih partnera. „Fejsbuk: kako će izgledati njegov servis za upoznavanje“ (Le Monde, 2. maj 2018.); „Eto ga, Dejting je konačno krenuo sa radom!“ (20 Minutes, 22. septembar 2018); štampa je pomno pratila sve novosti vezane za ovu aplikaciju, kao što to radi u slučaju bilo koje slične inovacije. Nakon prvobitnih sajtova: Meč (Match), Mitik (Meetic) ili Adoptanmek (AdopteUnMec), sada su aktuelne mobilne aplikacije zasnovane na principu geolokacije: Grajnder (Grindr), Tinder, Hepn (Happn) ili Bambl (Bumble).
Ove platforme koje su se sredinom 1990-tih pojavile u SAD, ubrzo su se proširile i na druge zemlje, uključujući Francusku. Prvi sajtovi namenjeni francuskim korisnicima bili su Netclub.fr (1997) i Amoureux.com (1998). Za njima su ubrzo krenuli i drugi: prema popisu iz 2008. postoji najmanje 1045 frankofonih servisa za upoznavanje. Ovo vrtoglavo povećanje ponude svedoči njihovom uspehu. Prema istraživanju iz 2013. godine, 18% osoba između 18 i 65 godina starosti već je koristilo jedan od ovih sajtova, što znači otprilike trećina ukupnog broja neoženjenih, razvedenih ili udovaca/udovica. Ovi brojevi su se u međuvremenu sigurno uvećali sa porastom popularnosti moblinih aplikacija. Isto istraživanje pokazalo je da je među onima (starosti između 26 i 65 godina) koji su svog partnera upoznali između 2005. i 2013. godine, nešto manje od 9% je to učinilo preko sajtova za upoznavanje. To ove servise postavlja na peto mesto na spisku prostora za upoznavanje, iza radnog mesta i mesta studiranja (24%), druženja sa prijateljima (15%), javnih mesta (13%) i domaćinstava (9%). Iako nisu postale glavni način upoznavanja, ove platforme predstavljaju savremen način stupanja u odnose.
Od „Francuskog lovca“ do Tindera
Njihovu pojavu propratile su burne reakcije. Optužene su da podstiču „skakanje iz veze u vezu “ kao i da povećavaju „fobiju od posvećivanja “. Korisnici izloženi značajnoj ponudi potencijalnih partnera postaju skloni tome da razvijaju potrošački odnos prema partnetima i u konstantnom su iskušenju da traže „bolje“ partnere umesto da grade vezu. Onlajn upoznavanje tako je rodilo istinsko seksualno i ljubavno tržište.
Ove kritike nisu novost za istoričare. Krajem XIX veka, pojava provodadžijskih agencija i ličnih oglasa izazvala je sličnu zabrinutost. Tadašnji komentatori optuživali su ih da pretvaraju brak u unosni posao i dovodili su u pitanje „koliko moralnost, toliko i legalnost ’svodničenja iz plemenitih namera’ “. Francuski lovac (Le Chasseur français) je 1892. godine objavio prvi lični oglas. Ovaj mesečni časopis namenjen ruralnom stanovništvu time je postao jedan od prvih štampanih medija koji je svoje stranice otvorio za oglase samaca koji su tražili srodnu dušu. Zbog osude na koju je ovaj novi način upoznavanja naišao on je ipak ostao marginalan. Sredinom 1980-tih, manje od 1% Francuza i Francuskinja upoznalo je svoje partnere putem oglasa, a ogromna većina je tvrdila da ih nikad nije ni koristila.
Tržište sličnog vida usluga danas je u punom zamahu. Kao i u brojnim drugim sektorima u razvoju, dominantne grupe brzo preuzimaju nove aktere. To je slučaj sa Mitikom i Tinderom, oba u vlasništvu Meča, koji, pak, pripada velikom konglomeratu preduzeća Interektiv korp (Interactive Corp – IAC) na čijem vlasničkom listu se nalazi veliki broj navodno konkurentskih brendova. Rangirana na berzi, ova grupa je 2018. godine zabeležila promet od 800 miliona evra, od čega 400 miliona samo za filijalu Meča, što predstavlja povećanje od 36% u odnosu na prethodnu godinu. (…)
