Jedva da je svanulo 9. novembra 2016. u Londonu, a četrdesetpetogodinji Australijanac visok 1,88m je već bio nagnut nad svojim kompjuterom. Provlačeći prste kroz bradu i sedu lomljivu kosu znao je da ga, kao i svaki dan već četiri godine u prizemlju zgrade od cigle, okružuje pedesetak policajaca i ko zna koliko još obaveštajaca koji ga posmatraju spremni da intervenišu na najmanji pokret. Tog jutra je Donald Tramp bio izabran kao 45. predsednik SAD. Izgledalo je kao da je blaga neizvesnost zahvatila ceo svet. Predgrađe ambasade Ekvadora je uzdrmala nepromenjena svakodnevnica.
Nekoliko meseci ranije, usred leta, Džulijan Asanž je uspeo da izbegne nadzor svojih tamničara i pred nosom i bradom vodeće svetske sile je uspeo da objavi hiljade e-mailova koji su otkrili kako je rukovodstvo Demokratske partije manipulisalo preliminarnim izborima favorizujući Hilari Klinton na štetu njenog levičarskog konkurenta Bernija Sandersa. Najnadziraniji čovek na svetu, koji je iznureno koračao uskim hodnicima oronulog stana zahvaljujući diplomatskom potezu Republike Ekvador, uspeo je da zavara pripravnost svih svojih neprijatelja. Momentalno se našao u središtu globalne geopolitičke igre.
Najpoznatiji politički izbeglica na planeti, okrivljen zbog objavljivanja potkrepljenih informacija, pokazao je kako se neće povinovati. Ujedinjene nacije (UN) su preko svoje ad hoc radne grupe februara 2016. osudile Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedsku (koja je pokrenula evropski nalog za hapšenje) za arbitrarno zatvaranje Asanža, zahtevajući njegovo puštanje na slobodu. Činilo se kao da će se na kraju sve dobro završiti. Međutim, otkrivanje e-mailova Džona Podeste, šefa kampanje Hilari Klinton, izazvalo je talas medijskog šoka koji je svaku razumnu reč učinio nečujnom, počev od Obaminih zaključaka koji su išli u korist Vikiliksa.
Baltazar Garzon, šef tima za odbranu Asanža, predlagao je da se dalje ide oprezno. Švedska je upravo odbacila žalbe svog klijenta osumnjičenog za seksualno zlostavljanje. Ali čovek koji je u prošlosti zahtevao hapšenje Augusta Pinočea, koji se borio protiv Al-Kaide i protiv Džordža Buša, znao je da je ono najteže tek pred njim. Situacija u državi Ekvador – čiji godišnji prihod ne dostiže ni jednu sedminu američkog vojnog budžeta – je nesigurna. Godine otpora pritiscima Vašingtona su okončale borbenost administracije. Lenjin Moreno, koji se pripremao da nasledi Rafaela Koreu, odbio je da se susretne sa Asanžom. Vikiliks je upravo objavio digitalni arsenal Centralne obaveštajne agencije (Central Intelligence Agency, CIA), de facto deaktivirajući svo oruđe koje agencija koristi za hakiranje svojih meta. Besna Trampova administracija je konačno shvatila da se suočava sa radikalnim protivnikom, a ne sa saveznikom kojeg je mislila da može pripitomiti.
Kada je Asanž 2006. stvorio radikalno delo koje je nazvao Vikiliks, on je već bio poznata osoba u svetu hakera. Ali niko od ovog čoveka sa još uvek mladalačkim licem nije očekivao da će proizvesti najmasovnije curenje informacija u istoriji, kontinuirano uranjajući svoje čitateljice i čitaoce u marifetluke blisko-istočnih ambasada, u tajne režima Bašara el-Asada ili u oligarhijske igre afričkih prestonica, ne zaboravljajući endogamnu korupciju visokog američkog društva ili odnose ruske Savezne službe bezbednosti Ruske federacije (Federal’naya sluzhba bezopasnosti Rossiyskoy Federatsii, FSB) sa njenim kooperantima. Od priručnika scijentološke crkve preko internih propisa u zatvoru Guantanamo do fukcioniranja uticajne švajcarske banke, prve objave Vikiliksa su izazvale ozbiljne nemire. I dovele su do toga da američko Ministarstvo odbrane sprovede istragu o organizaciji, koju je Vikiliks uspeo da objavi. Otkrivene su velike zloupotrebe na Islandu; propali su predsednički izbori 2007. u Keniji nakon objave tajnog izveštaja o favorizovanom kandidatu. Ali ovoj organizaciji je još uvek nedostajala slava koja bi omogućila trajnije uspostavljanje reputacije.
Video-snimak pod nazivom „Kolateralno ubistvo“ iz aprila 2010. će imati ovu ulogu. Suočeni sa besmislenim komentarima, crno na belo prisustvujemo ubistvima civila i novinara Reuters-a koja su počinile američke snage u Iraku. Pokolj sniman kao video igra, sa smehom ubica u pozadini, proizveo je šok u zapadnjačkim redakcijama. Otkrivši da su mete, one počinju da utiču na otkrivanje pravog lica „čistog rata“ koji SAD vode na Bliskom (…)
