Izveštaj specijalnog tužioca Roberta Milera ne ostavlja prostora sumnji. On u potpunosti odbacuje teroije zavere prema kojima je Donald Tramp ruska marioneta. Ne postoji ni jedan dokaz o dosluhu Moskve i republikanaca sa ciljem hakovanja imejlova tima koji je vodio kampanju Hilari Klinton 2016. Ništa ne potvrđuje ni optužbe o postojanju veze između Trampovih savetnika i pojedinaca – ruskih državljana ili ne – koji su predstavljeni kao agenti Kremlja.
U svom izveštaju Miler negira značajnost svih teza na kojima se zasniva teorija o ruskoj zaveri: susreta u Tramp taueru u junu 2016. godine; (uzaludnih) pokušaja da se Tramp tauer izgradi i u Moskvi; odbijanja da se u republikansku platformu 2016. ubaci amandman u vezi sa Ukrajinom; saradnje direktora Trampove kampanje Pola Manaforta i političkog konsultanta Konstantina Kilimnika; (snimljenih) razgovora bivšeg generala Majkla Flina, Trampovog pristaše, sa ambasadorom Rusije; takođe i mnogih drugih... Na osnovu toga, Miler je zaključio: „Istraga je definitivno utvrdila da se osoblje [Trampove] kampanje nije koordinisalo niti dogovaralo sa ruskom vladom sa ciljem uticaja na izbore.“ Dakle, taj scenario je u potpunosti izmaštan. Ni jedan američki građanin neće se naći pred sudom zbog dosluha sa Rusijom tokom predsedničkih izbora 2016.
U inat histericima iz Demokratske partije, istraga koju su oni prema rečima Dženifer Palmieri, bivše savetnice Klintonine kampanje, uzdigli na nivo „permanentnog i ključnog“ prioriteta, pretvorila se u poklon Trampovoj predizbornoj kampanji za 2020. „Nije bilo dosluha“: predsednikov lajtomotiv kom su se opozicija i demokratski mediji dugo podsmevali sad je potvrdio i Robert Miler, heroj „antitrampovskog otpora“...
Cela ova afera koštala je predsednikove protivnike jako mnogo vremena i energije. U prvim nedeljama njegovog mandata, velike feminističke i druge mobilizacije protiv dekreta kojim je državljanima većinski muslimanskih država zabranio ulazak na američku teritoriju pružale su osnov za nadu. Međutim, elan je ubrzo opao; umesto da su gradili pokret koji bi mogao da se bori protiv politike trenutnog stanara Bele kuće, u Demokratskoj partiji su se odlučili da forsiraju teoriju koja kao da je izašla iz špijunskog romana.
Aktivna uloga tajnih službi
Ova strategija svakako je išla na ruku onima među njima koji su se zapaljivim nastupima na televiziji probili u javnost. Adam Šif, član Predstavničkog doma SAD iz Kalifornije, uporno je najavljivao da će Miler naposletku utvrditi Trampovu krivicu. On je izjavio da je lično video „više od indirektnih dokaza“. Njegova tvrdoglavost u odbrani teze o dosluhu s Rusijom navela je određene novinare da ga nazovu „Trampovom najgorom noćnom morom“, iako je glasao za povećanje vojnog budžeta, proširenje predsednikovih ovlašćenja, te bespogovorno podržava njegovu politiku prema Venecueli.
Demokrate su bile toliko opsednute „Rašagejtom“ da su u novembru glasno negodovale protiv smene ministra pravde Džefersona („Džefa“) Sešnsa, ekstremno desnog republikanca poznatog po rasističkoj prošlosti kom je Tramp zamerao nedovoljnu lojalnost u svetlu ovog skandala. Demokratsko protivljenje predsednikovoj reformi poreskog sistema (neviđenoj preraspodeli bogatstva u korist najbogatijih), ukidanju zakona o zdravstvenom osiguranju Baraka Obame, ili čak povlačenju SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i Iranskog nuklearnog sporazuma bilo je daleko manje vatreno. Pogrešno se predviđalo i da će Sešnsova sudbina dočekati i Milera. Uistinu, Tramp je na Tviteru redovno besneo zbog tužiteljeve istrage, ali predsednikov advokatski tim koji se odlučio za strategiju „saradnje na do sad neviđenom nivou“ – da citiramo Keneta Stara, bivšeg specijalnog tužioca zaduženog za istragu mahinacija Bila Klintona u vezi sa njegovim seksualnim ekscesima – Mileru je dao uvid u preko dvadeset hiljada stranica dokumentacije i predložio desetine svedoka.
Propast „Rašagejta“ osnažila je još jednu od centralnih teza Trampovog diskursa, prema kojoj su veliki američki mediji jedan od glavnih izvora fake news-a (lažnih vesti). Poslednje dve godine, Rejčel Medou, slavna voditeljka kanala MSNBC, televizijske stanice posvećene neprestanom prenošenju vesti, privlači pažnju promovisanjem određene sorte paranoje koja bi bila dostojna najopskurnijih internet foruma. U njenim očima, Putinov uticaj seže dalje od same Bele kuće. Tako je, tokom jednog od hladnijih perioda zime, najavila je da Rusija preti da će isključiti struju milionima američkih domaćinstava, što može dovesti do žrtava.
Mogu se utvrditi šokantne paralele između ovog političko-medijskog (…)
