Decembar 2006. Džulijan Asanž i desetak aktivista osnivaju Vikiliks. 5. april 2010. Prvi podvig Vikiliksa koji objavljuje video snimak od 17 minuta, pod naslovom „Kolateralno ubistvo“, prikazuje ubistva civila i novinara od strane američke vojske u Iraku. 25. jul 2010. Sajt objavljuje preko 90 000 poverljivih dokumenata u vezi sa ratom u Avganistanu.
Oktobar-novembar 2010. U saradnji sa nekoliko velikih novina, Vikiliks objavljuje 400 000 službenih beleški o ratu u Iraku i 250 000 američkih diplomatskih depeša, od kojih najstarija datira iz 1966. Optužen da stoji iza ovog curenja informacija, američki analitičar Čelsi Mening je 2013. osuđen na 35 godina zatvora zbog špijunaže. Oslobođen je maja 2017, pa opet vraćen u zatvor marta 2019. jer je odbio da svedoči protiv Vikiliksa.
18. novembar 2010. Švedska pokreće evropski nalog za hapšenje osnivača Vikiliksa, optuženog za silovanje i seksualno zlostavljanje.
7. decembar 2010. Asanž odlazi britanskoj policiji, koja ga hapsi. Konačno je oslobođen uz kauciju i uz obavezu da nosi elektronsku narukvicu.
19. jun 2012. Asanž pronalazi utočište u Londonu u ambasadi Ekvadora, države kojom tada predvodi Rafael Korea koji mu u avgustu odobrava azil.
Februar 2016. Radna grupa Ujedinjenih nacija osuđuje arbitrarno zatvaranje Asanža. 22. jul 2016. Vikiliks objavljuje skoro 20 000 e-mailova koji otkrivaju kako je rukovodstvo Demokratske partije manipuliralo primarnim izborima favorizirajući Hilari Kinton na štetu njenog konkurenta Bernija Sandersa.
Oktobar 2016. Nekoliko sedmica od predsedničkih izbora, Vikiliks objavljuje e-mailove nekoliko članova tima kampanje Hilari Klinton.
21. april 2017. Džeferson („Džef“) Sešns, tada američki ministar pravde, traži hapšenje Asanža kao „prioritet“ za Sjedinjene Američke Države.
19. maj 2017. Švedska je odbacila žalbu, ali fajl se može ponovno otvoriti do izricanja presude o slučaju (avgust 2020).
11. april 2019. Lenjin Moreno, predsednik Ekvadora od maja 2017, ukida Asanžu (…)
