„Oslobodili smo se kulturne okupacije koja nije ništa manje opasna od okupacije teritorije“, 9. marta se pohvalio odlazeći predsednik Petro Porošenko, tada u svojstvu kandidata u borbi za novi mandat. Povod je bila proslava 205. rođendana nacionalnog pesnika Tarasa Ševčenka. Nije li za vreme Porošenkovog mandata Pravoslavna crkva Ukrajine proglasila autokefalnost i oslobodila se tristogodišnje podređenosti Moskovskoj patrijaršiji?
„Vojska, jezik, vera“; Porošenkov predizborni slogan nacionalističkog prizvuka nije uspeo da inspiriše glasače da mu ostanu verni. Tokom njegove vladavine, antikorupcijske reforme su zamrznute, a isto se desilo i sa oružanim sukobom sa separatističkim republikama u Donbasu, koji je od 2014. godine odneo trinaest hiljada života. Dvadeset i prvog aprila, Vladimir Zelenski potukao je Porošenka, inače konditorskog magnata, odnevši 73% glasova. Zelenski, komičar i televizijski producent, novo lice u politici, za kog do pre par meseci niko nije verovao da će ući u drugi krug, obećao je da će osloboditi Radu (skupštinu), policiju i pravosuđe uticaja tajkuna. Ipak, navodne veze koje ima sa oligarhom Ihorom Kolomojskim, vlasnikom televizije 1+1 na kojoj je zaposlen, predmet su neprestanih pitanja novinara. Od novog predsednika koji dolazi iz rusofone porodice očekuje se da se oglasi i po pitanju jezika. Hoće li on ublažiti politiku usiljene ukrajinizacije koji je sprovodio njegov prethodnik?
Nakon „narandžaste revolucije“ iz 2004. godine, koja je na vlast dovela proevropski nastrojenog Viktora Juščenka i njegovu saveznicu Juliju Timošenko, srušene su stotine Lenjinovih spomenika i promenjena su imena ulica širom zemlje. Od 2014. promena toponima ponovo je uzela maha. Grad Djepropetrovsk izgubio je vezu sa revolucionarom i boljševikom Gregorijem Petrovksim. Sada se zove Dnjipro, po reci koja kroz njega protiče. Moskovski bulevar u Kijevu preimenovan je u čast nacionalnog heroja Stepana Bandere, jednog od vođa Ukrajinske ustaničke armije koja je tokom Drugog svetskog rata sarađivala sa nacistima. Jedna od drugih ulica u glavnom gradu ponela je ime Džona Lenona, umesto Vladimira Lenjina. Brisanje komunističkih simbola uticalo je i na političku scenu. Pozivajući se na zakon o dekomunizaciji iz 2015. godine, izborna komisija odbila je kandidaturu Petra Simonenka jer logo njegove partije još uvek sadrži srp i čekić.
Od kako je izbio sukob u Donbasu, teritoriji koja od se od tada formalno smatra okupiranom. odbijanje korišćenja ruskog jezika postalo je akt otpora okupatoru. Ovu novu orijentaciju simbolišu tri zakona. Prvi od njih, usvojen u maju 2017. godine, obavezuje radio i televizijske stanice da emituju 75% sadržaja na ukrajinskom; ta proporcija bi uskoro mogla da poraste na 90% za nacionalne medije. Dotična mera već je poremetila televizijski pejzaž. Udeo emisija na ukrajinskom u udarnim večernjim terminima tokom 2018. godine popeo se sa 39% na 64%. Kako bi ispoštovali zakonske obaveze, određeni kanali okreću se dvojezičnosti. Tako na Novom Kanalu na kom se emituje veoma popularna rijaliti emisija „Revizor“, ukrajinofona voditeljka Ana Jija i njen rusofoni kolega Nikolaj Tiščenko naizmenično igraju ulogu nenajavljenih inspektora u hotelima, restoranima i supermarketima, tragajući za proizvodima kojima je istekao rok trajanja ili lokalima koji ne ispunjavaju higijenske standarde.
Ukinuti dominaciju ruskog
Drugi zakon, na snazi od septembra 2017, odnosi se na nastavu. On predviđa nametanje ukrajinskog u svim ustanovama srednjeg obrazovanja do 2020. godine, uključujući stotine koledža i gimnazija u kojima se profesori i profesorke obraćaju đacima na ruskom (ili nekom od manjinskih jezika). Iz ovog zakona biće izuzeti zvanični jezici Evropske unije (poljski, mađarski, rumunski) kao i jezici autohtonih naroda (Krimskih Tatara, Gagauza, Roma), ali samo u okviru određenih predmeta. Što se ruskog tiče, on će biti dopušten isključivo u okviru časova ruskog jezika i književnosti. Ruski je takođe sklonjen sa liste živih stranih jezika koji se mogu polagati na maturskom ispitu. Venecijanska komisija, telo pri Savetu Evrope zaduženo za poštovanje manjinskih prava izrazila je rezervacije po pitanju teksta ovog zakona koji smatra diskriminatornim, naročito prema govornicima i govornicama ruskog jezika. Njena preporuka je usvajanje „manje restriktivnih mera“ kao i podrška socijalnoj integraciji manjina koju zakon navodno ima za cilj.
Naposletku, skupštinska rasprava o uvođenju novog zakona o državnom jeziku, vodi se oko stava da bi davanje statusa zvaničnog (…)
