Jul 2019

„Napravimo nove sporazume!“ Posle „socijalne Evrope“ i „demokratske evrozone“, ovako glasi najnovija iluzija „nemoćne levice“ koja joj omogućava da odloži suočavanje sa evropskim problemom. Od Janisa Varufakisa, preko Rafaela Gliksmana (francuski intelektualac, prim. prev.), do Benoe Amona, svi bi da „naprave nove sporazume“. Treba im jasno reći: od toga nema ništa→

Kada je Mateo Salvini došao na čelo Severne lige, 2013. godine, ona se nalazila u ćorsokaku, nesposobna da privuče glasače sa juga zemlje o kojima je govorila sve najgore. Budući italijanski ministar unutrašnjih poslova stoga je promenio metu i umesto „lenjih Kalabrijaca“ krenuo da napada briselske tehnokrate i „pohlepne imigrante“. To se ispostavilo kao dobitna strategija koja je dovela njegovu partiju u žižu italijanske, a možda i evropske politike→

„Nesposoban“, „ruski špijun“, „opasni radikal“, „zanesenjak“... Ako poverujemo protivnicima Džeremija Korbina, vođe britanske Laburističke partije, sve se to odnosi na njega. Ipak, jedna optužba, neosnovana koliko i ostale, često se ponavlja u glavnim medijima: antisemitizam. Epitet čiji je cilj da u potpunosti otpiše protivnika kom se uputi→