Nekadašnjem nacionalnom oslobodilačkom pokretu uvek je poverenje ukazivalo više od 60% glasača. Svake godine osim na izborima održanim prošlog 9. maja koji označavaju veliki preokret, 25 godina nakon što je Nelson Mandela izabran za predsednika. ANC je pao za pet procenata, na 57,5% glasova. Za južnoafričkog politologa Viljema Gumeda, autora brojnih knjiga, među kojima je i bestseler Tabo Mbeki i borba za dušu ANC-a, iz ovih izbora se može naučiti pet velikih lekcija. Čak je i Fikile Mbalula, bivši ministar policije i direktor kampanje ANC-a, priznao: da Siril Ramafoza nije na čelu partije, ANC bi imao samo između 40% i 44% glasova. Rezultat partije od 58% zasluga je uglavnom njenog kandidata, nekadašnjeg sindikalnog lidera koji je postao biznismen u oblasti industrije. Čovek kojeg je Mandela voleo da vidi kao svog naslednika 1999, ali kojeg je istisnuo Tabo Mbeki, uliva poverenje, posle skandala na ponovljenim izborima i nakon srozavanja randa, nacionalne monete, u eri Jakoba Zume (2009-2018).
Prema anketama koje je pre glasanja sproveo ANC, Siril Ramafoza je zaslužan za 60% glasova podrške, prema 44% glasova samo za ANC, koji je izgubio poverenje baze. Vladajuća stranka ima samo 50,19 % glasova u Gautengu (Johanesburg i Pretorija), i svuda gubi 10% glasova, čak i u seoskim pokrajinama koje su za njih ranije glasale sa 70%. Parlamentom i dalje dominira ANC, koji ide od 249 na 230 mesta od ukupno 400..,Ovo upozorenje, objašnjava Viljem Guamed, dodatni je pritisak za Sirila Ramafozu. Pet godina koje on ima na raspolaganju u izvesnom smislu je pozajmljen. Ovo je njegova poslednja šansa da na pravi put vrati zemlju, ali ujedno i partiju. ANC je podeljeniji više nego ikada, između umerenog krila koje predstavlja Ramafoza i.,populistaˮ klana Zuma, još uvek vrlo prisutnog i vrlo dinamičnog. Trebalo je da ovi rezultati učine rukovodioce ANC-a malo skromnijim, ali se to nije desilo. I dalje vidimo kako su ličnosti bliske Jakobu Zumi vrlo arogantneˮ. Tenzije su (…)
