Korišćenje inkluzivnog pisanja brzo se proširilo u akademskim krugovima. Posledica je to feminizacije nastavnog osoblja, a verovatno i umnožavanja studija roda. Taj pokret može se shvatiti kao pravedna korekcija mačo sveta, unutar i izvan univerziteta. Međutim, u pitanju je pokret koji kasni, pošto su se studije roda razvijale dosta kasnije u odnosu na džender stadiz (studije roda) u Sjedinjenim Državama, gde feminizacija ne nastaje pod istim uslovima, pošto tamo gde je rod reči čest u francuskom, engleski ima korist od neutralnosti. Tako su se pojavili oni.,e·iˮ na početku pisama –.,Drag·e·i Francu·skinje·ziˮ ili.,Drag·e·i prijatelj·ice·iˮ. Ponekad je to malo komplikovanije kao kada želite da se obratite svojim.,dragim građan·kama·imaˮ. A ponekad čak i više kada izaberemo da objedinimo i uputimo.,Pozdrav svim i svimaˮ u.,Dobar dan svim·aˮ (na francuskom tous – u muškom rodu – i toute – u ženskom rodu –, prim. prev.). I još malo više kada se autor – univerzitetski profesor naših prijatelja – poduhvati zadatka da u tom tonu predstavi neko novo kolektivno delo:.,Taj kolektiv se bavi u isto vreme uslovima jednog neverovatnog izbora, kampanjom, izveštajem u medijima, poslovodstvom, administracijom ali takođe birači·cama·ma, aktivist·kinjam·im·a, strankom, delegat·kinjam·im·a, preletačima i lokalni·ma·m izabrani·m·a koji su povezani sa En Mareche (Makronov pokret, prim. prev.)!ˮ.
Nimalo pokolebani bizarnostima, neki univerziteti su od toga napravili pravu politiku. Ona koju ponosno objavljuje Unoiverzitet Paris X glasom osobe zadužene za projekat rodne ravnopravnosti:.,mi usvajamo inkluzivno pisanjeˮ. I objašnjava razloge:.,Zato što ono uključuje. Ja lično, sebe nisam prepoznavala kad se govorilo.,dragi studentiˮ. Sa inkluzivnim pisanjem, materijalizujemo činjenicu da se žene uzimaju u obzir u institucionalnoj komunikaciji univerziteta. Štaviše, pravilo po kojem muški rod prevladava nad ženskim je potpuno veštačko i datira od samo XVII-og veka. Prethodno, glagol se slagao sa rodom imena koje je prethodilo. Danas je generalizacija inkluzivnog pisanja politička odlukaˮ (Eho, 11. januar 2019).
Nije dovoljno tvrditi da inkluzivno pisanje uključuje, osim da bi se ponavljalo rasuđivanje kojem se podsmevao Gaston Bašlar prema kojem bi se efekti opijuma mogli objasniti njegovom sposobnošću uspavljivanja. Da li je isključujuće pisanje, isključujuće? Ova paradoksalna inverzija nije isključena iz ljudskih stvari, ali joj nedostaju eksperimentalni dokazi. Prizivanje istorije je parcijalno, jer ako se pozovemo na nedavnu (…)
