Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IDEJE

Makijaveli protiv makijavelizma

Pre 550 godina rođen je Nikola Makijaveli. Ovaj firentinski filozof početkom XVI veka utabao je stazu modernoj političkoj misli. Njegovo ime se često dovodi u vezu sa postupcima ciničnih i manipulativnih vladara. Iza ove „loše reputacije“ za koju su odgovorni njegovi protivnici, krije se autentični teoretičar slobode i narodne moći

Ove godine objavljene su nebrojene studije i biografije i organizovani mnogi simpozijumi u čast petstote godišnjice Vladaoca. U ovom delu o umetnosti vladanja Nikola Makijaveli (1469-1527) bez okolišanja piše o „tome šta je vlast, koliko njenih vrsta postoji, kako se zadobija, kako se gubi “. U njemu on opisuje poluge moći i osnove autoriteta, za šta je nagrađen demonskom reputacijom, protivrečnim tumačenjima i činjenicom da je njegovo delo „najčitanija i najkomentarisanija politička knjiga “. poslednjih pola milenijuma

Vladalac, napisan 1513, objavljen je posle smrti svog autora, 1532. godine – neobično je to što, dakle, obeležavamo pisanje dela, a ne objavu – i od 1559. sve do kraja XIX veka nalazio se, kao i sva druga dela ovog firentinskog mislioca, na meti katoličke crkve. Hugenotski pisac Inosen Žontije 1576. izmislio je termin „makijavelizam“ doprinevši tako stvaranju Makijavelijeve loše reputacije i nagovestivši njegovu budućnost. Od mislioca Žana Bodena (1529-1596), koji ga je optuživao da je „unizio svete tajne političke filozofije“, do filozofa Bertranda Rasela (1872-1970), za kog je Vladalac predstavljao „priručnik za gangstere“, Makijaveli se uglavnom tumači kao cinični teoretičar moći i tehnika manipulacije, kao osoba koja šapuće na uho tiranima.

Međutim, njegova misao može se tumačiti i na drugačije načine. Prema Žanu Žaku Rusou, Vladalac je „knjiga republikanaca“; a prema rečima Antonija Gramšija, delo putem kog se „sam Makijaveli poistovetio s narodom“. Istini za volju, od mislilaca kontrareformacije u XVI veku, preko prosvetitelja, jakobinaca, marksista, fašista i neorepublikanaca, sve do liberala u našem stoleću, svako je imao sopstveno čitanje Makijavelija. Danas, on služi kao inspiracija krimi romana i video igara. ali i dela iz žanrova „preduzetničkog menadžmenta“ ili čak „upravljanja porodicom“ – kao što je Machiavelli for Moms („Makijaveli za mame“) autorke Suzan Evans (Simon & Schuster – Tačstoun, 2013)...

U svom drugom velikom delu, Raspravi o prvoj dekadi Tita Livija, objavljenom 1531. godine, Makijaveli se vraća rimskoj istoriji kako bi ispitao principe republikanske vlasti, demonstrirajući njenu superiornost u odnosu na despotske i autoritarne režime (principati). Vladalac i Rasprava bave se istom temom: kako uspostaviti i očuvati vlast autonomije i jednakosti – republiku – slobodnu od odnosa dominacije? Kako uspostaviti slobodnu državu zasnovanu na jedinstvenim zakonima, pravednim i recipročnim pravilima i ostvarenju javnog dobra? Vladalac: teorija osnivanja republike, takođe njenog spasavanja od krize, kao i neophodnih – katkad nasilnih – metoda kojim se uspostavljaju njeni temelji; i Rasprava: izlaganje o njenom nužnom obliku – demokratiji – kao i o načinima da se ona sačuva. Ova dva dela su neraskidivo povezana. Oba su nastala u istorijskom kontekstu u kom je Makijaveli pisao, ali su određena i teorijskom tradicijom u kojoj on stoji, što im pruža širu istorijsku perspektivu.

Što se tiče Vladaoca, Firentinska republika kojoj je Makijaveli petnaest godina služio kao visoki diplomata, podrivena podelama i korupcijom, na kraju se urušila pod napadom Medičija koji su imali podršku (...)

Obim celog teksta : 1 552 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Olivije Pirone

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst