Diega Armanda Maradonu, nekadašnjeg fudbalskog čarobnjaka, trenutno trenera meksičke ekipe Dorados de Sinaloa, nedavno je kaznio meksički fudbalski savez. On je bio predmet disciplinskog postupka zbog kršenja.,političke i verske neutralnostiˮ na koju obavezuje etički kodeks te sportske organizacije. Šta je njegov.,zločinˮ? Na konferenciji za štampu 31. marta ove godine, nakon utakmice na kojoj je pobedio Dorados, Argentinac je želeo da.,ovaj trijumf posveti Nikolasu Maduru [predsedniku Venecuele] i svim Venecuelancima koji pateˮ, i iskoristio priliku da žigoše Sjedinjene Države i Donalda Trampa, kao one koji su u njegovim očima odgovorni za krizu u Karakasu:.,Ovi Jenkiji, koji su šerifi planete, misle da mogu da nas gaze jer imaju najmoćniju bombu na svetu. Ali ne mogu, ne nas. Njihov tiranin od predsednika nas ne može da kupiˮ.
Nije to bio prvi put da.,zlatno deteˮ – nadimak koji je Maradona dobio zbog svog talenta koji se vrlo rano ispoljio na pustim poljanama sirotinjske četvrti u kojoj odrastao – udara u korist Madura. Na samom početku ove godine, on je na društvenim mrežama objavio poruku podrške venecuelanskom šefu države, koji se našao na udaru protesta koje je predvodio Huan Gvaido, samoproglašeni.,privremeni predsednikˮ sa podrškom Vašingtona:.,Uprkos izdajnicima i imperijalizmu koji žele da vladaju Venecuelom, narod je ponovo izabrao Nikolasa Madura za predsednika. Ugo Čavez nam je pokazao put i taj put je Nikolas Maduro (…). Nisu uspeli sa Fidelom [Kastrom], nisu uspeli sa Ugom, još manje će sa vama. Venecuela će pobediti!ˮ Tokom predsedničke kampanje u Venecueli, u maju 2018. godine, bivši argentinski broj 10 otišao je tako daleko da je.,dao sve od sebeˮ: lično je otišao na poslednji Madurov miting u Karakasu i pojavio se na tribini kao njegov.,vojnikˮ. U avgustu 2017, dok se Venecuela suočavala sa ozbiljnim nasiljem, on mu je izrazio svoju podršku, govoreći za sebe da je.,čavista do smrtiˮ.
Diego Maradona nije nikada pokušavao da prikrije svoje simpatije prema čavizmu kao prema latinoameričkom socijalizmu. Tako su ga često viđali pored Uga Čaveza, osnivača venecuelanske.,bolivarske revolucijeˮ. Naročito tokom.,samita narodâˮ održanog u Mar del Plati (u Argentini) u novembru 2005. Ovaj antiglobalistički skup održan je na marginama IV-og samita Amerika koji je okupio, između ostalog, dva.,neprijateljaˮ Džordža V. Buša i Uga Čaveza. Stigavši na lice mesta posle noći provedene (…)
