Svako danas zna da uvreženo korišćenje termina „populizam“ omogućava da se diskvalifikuje bilo kakva kritika ekonomskog i kulturnog sistema izrečena na neustaljen ili neprefinjen način. Svaka kritika koja izlazi izvan okvira debata, tribina i inkluzivnih platformi; izvan fraza „zajedničke rekonceptualizacije“, „tolerancije“; izvan poziva na „iscrtavanje novih veza“. Šantal Muf radije koristi manje uglađen, manje urban rečnik: „mi“ protiv „njih“.
Tu počinju teškoće. Za leve populiste, najočigledniji problem je popularnost nacionalističke i ekstremne desnice, koja je za mejnstrim isto toliko „agonistička “ i takođe na meti dušebrižnika. Kada se politički život sve više i više svodi na slike, znakove i stilske figure, a gotovo nikad na programe (za koje se unapred nepogrešivo zna da će biti pogaženi), rizik stapanja levice i desnice u očima javnosti postaje ogroman. U meri u kojoj korišćenje termina „populizam“ doprinosi tom stapanju, „umerenjaci“ ga koriste krajnje neumereno.
Ipak, Muf smatra da ih je „kriza hegemonije“ smrtno ranila. Prema njenom mišljenju, „glavna osa političke borbe“ uskoro će ležati „između desnog i levog populizma“: prvi je ksenofoban i autoritaran, drugi – njen – egalitaran i demokratski. Sam termin će izgubiti svoju „negativnu konotaciju“ kada ga oba glavna aktera političke scene prisvoje.
Biće da je peuranjeno praviti planove za sahranu liberalnog diva koji je još uvek živ (ako ne i zdrav) u Parizu i Berlinu. Kako bi se osigurala od toga da je ne svrstaju među desne populiste protiv kojih se bori, Muf insistira na tome da je njen populizam „levi“. Ipak, nije li upravo vitoperenje pojma levice usled „neoliberalnog zaokreta socijaldemokratskih partija“ činjenica koja nalaže potrebu za pronalaženjem nove referentne tačke koja može mobilisati više ljudi? Prosto populizam... Treba objasniti zbog čega se koristi jedan termin (populizam), a potom drugi (levica), uz tvrdnju da će njihova zajednička upotreba pružiti neophodnu jasnoću – ovakva (…)
